Министар Вулин је поручио да су прошле само 72 године од јуриша логораша жељних слободе а да смо већ заборавили ко је жртва а ко џелат. „Допустили смо да им се ликови измешају, почели да тражимо оправдање и говоримо да су сви они жртве рата. Нису. Немојмо мртве да их миримо, јер су они својим животом и смрћу показали где је коме место“, рекао је Вулин.
„Само 72 године, само један не превише дуг људски век, довеле су до тога да се сећање света замутило, да се пред очима савременика мења истина у име политичке коректности и често измишљених људских права и оне заветне, све празније реченице „да се више не понови“. А како да се не понови ако више не знамо ко је жртва а ко џелат, каже Вулин.
„Када је реч о холокаусту скоро су нас убедили да се то није десило. Не да се поновило, понавља се. Када на костима јасеновачких мученика осване табла „За дом спремни“ не понавња се. Поновило се. Када протерате крајем 20. века 200.000 Срба само зато што су Срби, не понавља се. Поновило се. Када на маси јасеновачких костију у небо подигнете Степинца, поновило се. И када са Косова и Метохије протерате више од 200.000 Срба, поновило се. И када слушате како ће поново избити Балкански рат да би се створила Велика Албанија, не понавља се. Поновило се, истакао је министар Вулин и позвао велике и моћне да буду праведни као што су моћни и гласни, као што су велики, да сачувају мир, да зауставе бар један рат, насиље, несрећу, зло на које упозоравамо.
Позвао их је да не дају да још једном народ мученика, због ког је направљен једини дечији логор на свету, мора да брани своју земљу, своје парче неба, своје дете. Позвао их је да не дају да још једном Балкан загази у рат.
„Будемо ли ћутали зло ће се поновити и вратити у наше животе и животе већ ове генерације“, закључио је министар Вулин.
Церемонији су присуствовали и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савета ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Чланом 5 Закона о државним и другим празницима у Републици Србији (Службени гласник РС, бр. 91/11) установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним злочинима током Другог светског рата.
Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла у спомен на 22. април 1945. године када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу − Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу − Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашњих Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.