Вучић је на свечаној Академији поводом обележавања седам деценија од победе над фашизмом рекао да ми на Дан победе славимо то што су "наши људи победили немачку чизму и усташки нож и све друге који су у нестанку Срба видели решење својих проблема".

Свако друго тумачење било би неисправно, поручио је премијер.

Он је рекао да када се види кроз шта смо прошли и колико нас је нестало и када се види да смо још ту и да хоћемо да идемо даље онда може бити јасно зашто нам је овај дан важан.

Показали смо да смо, као и увек, знали да одаберемо између добра и зла, рекао је премијер.

Вучић је захвалио амбасадору Русије Александру Чепурину на дивним речима, али се и извинио на томе што, како је рекао, неретко заборавимо, некад намерно, некада ненамерно, на највећи допринос Црвене Армије.

"Ово је наш дан - велики дан за нашу Србију, Дан победе и баш зато наша војска је данас поносно марширала Црвеним тргом у Москви у строју са руским војником, савезником и победником у рату који је у Русији преломљен" навео је премијер.

Част борцима Црвене Армије, част палим борцима свих других савезничких војски, рекао је Вучић, на чије су речи окупљени у Центру Сава Сава центру устали и аплаузом поздравили.

Како је рекао, баш због несебичности српског народа, као поносни Србин- антифашиста, неће и не сме да заборави да је Стјепан Филиповић, који је победнички подигао своје стиснуте песнице испод вешала у Ваљеву био Хрват, а његов брат Шимун одбио да каже да је Хрват и да је са српском браћом мирно отишао до гублиишта у Крагујевцу.

Он је подсетио и да је трећи од Филиповића, Никола, погинуо на Зеленгори.

Када бих заборавио њих, заборавио бих и сваку нашу жртву - Светозару Радић, која је са 17 година под вешалима одбила помиловање, узвикнувши да неће бити издајник српског народа, казао је Вучић.

Онда би, наставио је, заборавио и Јасеновац и Јадовно и Крагујевац и Краљево, као и све друге који су од Београда и Ниша до Јадрана, пали за нешто, како год да нам се државе зову, нама заједничко, за слободу.

"И баш зато ту слободу нећу да делим на нашу и њихову, и нећу да делим наш народ у Србији. Срби су антифашити - борили су се и увек ће се борити против фашизма", поручио је Вучић.

Како је рекао, та извојевана слобода и животи припадају читавом свету - оном који је настао на рушевинама победе над једним великом злом.

Он је казао и да је Европа у српској историји и традицији, у нашим жртвама и слободарским генима, али да није наша обавеза, нити награда, као што ни ми нисмо њена казна.

"Она је увек била део нас и ми смо део ње. Ми смо и део и целина, део који је покренуо велику машину и без којег се не може, целина која би без нас била празна, без основних делова", рекао је Вучић на свечаној академији поводом Дана победе над фашизмом.

"Србија је пред нама, а не само Европа, Србија која хоће да буде препозната као слободарска и европска, пре свега своја и својих грађана", додао је он.

Како је истакао, Србија хоће да гради себе и да изгради друге, да буде велика, да је се нико не плаши, да буде лидер, а не господар, да ништа не чека, већ да буде жељно очекивана.

"Ми смо данас пред нама и можда први пут у последњих 30-так година можемо мирно да се погледамо, имамо ране и ожиљке, али су нам очи бистре", истакао је премијер.

Како је рекао глава нам је високо, и данас, али и сутра ми Срби, грађани Србије и Србија не моли и данас и сваког другог дана, ми знамо и ко смо и од кога потичемо, баш као што коначно знамо и шта хоћемо да будемо.

У свом говору, Вучић се осврнуо и на то што Србија није увела санкције Русији, рекавши да смо једини народ у Европи који својим пријатељима, ни под најтежим притисцима, није увео санкције.

"Зато питање за нас није ко смо ни где припадамо, питање за нас јесте ко и какви хоћемо да будемо и управо данас то и показујемо, да смо мали, бројчано мали, али велики народ, да смо у Европи једини који нашим пријатељима Русима ни под најтежим пртисицима нисмо увели санкције".

Дан победе над фашизмом обележен је централном државном манифестацијом уз поруку да је Србија поносна на своју антифашистичку борбу и да исказује част својим палим борцима, борцима Црвене армије, као и свих других савезничких војски.

Свечаности су присуствовали и председница парламента Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, државни званичници, руски амбасадор Александар Чепурин и други представници страних амбасада, верских заједница и бројни гости, а почела је државном химном коју је извела девојчица Ивона Рамбосек.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин поручио је да је будућност у јединственој Европи, без зидова који је деле, и изразио уверење да Руси и Срби никада неће бити једни против других.

Он је истакао да будућност Европе, па и Русије и Србије, у многоме зависи од тога како ћемо да сачувамо оно што је вредно.

Захваливши се свим савезницима који су се борили током Другог светског рата, Чепурин је рекао да су ипак највећи допринос дали совјетски и југословенски народ.

У оквиру културно - уметничког програма хор и оркестар ''Браћа Барух'' извели су песме "Слободо'', ''По шумама и горама '' и руску песму ''Дан победе'', а приказани су и снимци Београда током рата и после ослобођења.

У оквиру порграма, наступили су и глумци, а у сали су била и бројна деца из уметничке школе Артимедиа која су носила савезничке заставе.

Скуп је завршен приказивањем филма ''Битка за Севастопољ'', а планиран је и ватромет на Ушћу у 23 сата.