Aa

Aa

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату

Читај ми

Свечана академија поводом прославе Дана победе одржана је вечерас у Народном позоришту у Београду. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин је подсетио да се пре 72 године свет заклео да рата више неће бити и упозори да је 72 године касније свет почео да заборавља како изгледа велики светски сукоб и каква је страшна, крвава, нечовечна, нехумана кланица је био Други светски рат .


„Стари савези су почели да слабе. Престали су сви да верују једни у друге, у идеале слободе, права и једнакости, свет је почео да се мења, али не набоље. Крајем 20. века свет је покидао и последњу везу са међународним правом и ударио на једну малу, слободољубиву земљу, на старог савезника и новог непријатеља, на истинског савезника и лажног непријатеља. Када је међународно право потргано, када се показало да су велики и моћни заборавили ужасе Другог светског рата, схватили смо да нисмо научили ништа. И тако је почело“, рекао је Вулин.
Пре седамдесетак година када се појавило велико и страшно зло нацизма почело се говорити о „великој Немачкој“, подсећа Вулин, па су мале земље бацане пред велико зло као храна, све у нади да ће се велико и страшно зло нахранити малима и да се према другим великим никада неће окренути. „Зло се не може нахранити, не може задовољити, не може умирити. Зло никада не стане на малим и немоћним. Ево нас 72 године касније, дочекали смо да слушамо о „великој Албанији“, дочекали смо да слушамо како ће се поново мењати границе, како постоје планови велики, јавни, без имало срама и страха, како ће се цртати нове границе. А нове границе на овом нашем парчету неба и земље цртају се само крвљу, крвљу коју ми не тражимо, крвљу коју ми немамо. Ако је Велика Немачка запалила читав свет, зашто неко сумња да ће Велика Албанија запалити Балкан“, каже министар Вулин.
„Ево слушамо како људи због којих је ова слободољубива и добра земља била бомбардована, због њихових страшних лажи о геноциду, о Рачку, слушамо како су се вратили, и својим речима кажу – да заврше оно што сви очекују – да се уједине у једну земљу. Јесмо ли због тога бомбардовани, јесмо ли због тога умирали, јесу ли нам због тога деца проглашавана колатералном штетом, да би се један народ ујединио на рачун других, као да ништа нисмо разумели, нисмо научили“, пита Вулин.
Понавља да ако је „Велика Немачка“ запалила цео свет, зашто неко сумња да „велика Албанија“ неће запалити Балкан. Сматра да свет 72 године касније стоји пред истим изазовом и питањем – како пробудити велике и моћне да схвате да смо премали народ да се нашом жртвом нахрани тако велико зло.
„Нисмо тражили парче туђе земље и нећемо га тражити, ми народ победника. Нисмо тражили да се исцртају било које друге границе, ми народ антихитлеровске коалиције. Не тражимо да било чије дете било када упозна страхоте рата, да своје кости остави далеко од куће, ми, народ слободе“, рекао је Вулин.
„Нема разлике између јасеновачких гробова и маутхаузенских гробова, нема разлике између Старог сајмишта и Аушвица, зато не сме бити ни заборава. Зато свет мора да покаже да је научио и запамтио. Ми мали и можда баш због тога слободољубиви и усправни, покушавамо и вечерас да га тргнемо, да зауставимо велике и моћне да не чине исту грешку а изгледа да ће је лако починити. Ми поново морамо да говоримо да би људи схватили и разумели из чега се човечанство отргло, јер је заборавило“, каже министар Вулин.
„Молим велике и моћне још једном, допустите да се у Србији роди једна генерација која ће научити да се радује и да пише, да ради, да траје, да се заљуби, да одрасте, да задовољна животом на земљи сколи очи без бола, и да никада, баш никада, не упозна рат. Седамдесетдве године касније слушам их како говоре о границама које треба променити, како признају лажи због којих смо убијани, како нам прете да нећемо постојати. Зато ћемо радити и стварати Србију коју вреди бранити. Зато ћемо, ако су сви дуги заборавили, ми понављати – слобода је изнад свега. И нека је слава победницима 9. Маја, браниоцима, ратницима који су одбранили смисао цивилизације, постојање Европе, света. Ако нас њихова смрт није научила да избегнемо ратове, нека нас бар њихов пример научи шта морамо да бранимо“, закључио је министар Вулин.