Стратегијом развоја социјалне заштите, донетом 2005. године, утврђено је да је један од главних посебних циљева развијање услуга у заједници, и то на територији целе Србије. С обзиром да је од укупно 145 локалних самоуправа њих чак 125 испод републичког просека развијености, оне нису биле у могућности да развијају и финансирају овакав вид услуга. Нови Закон о социјалној заштити из 2011. године створио је нормативни оквир за наменске трансфере према најсиромашнијим општинама. Овако дефинисани наменски трансфери имају упориште у Закону о финансирању локалне самоуправе из 2007. године.
Уредба о наменским трансферима је урађена и била у процедури уназад две године, али није усвојена јер није било средстава. Министарство је кроз предлагање буџета за 2016. годину (у периоду када се још није знало да ће бити расписани избори) сагледало све аспекте могућих уштеда и рационализације у области социјалне заштите из надлежности Републике. Прерасподелелом средстава Министарство је из већ раније утврђеног буџета издвојило 400 милиона динара за развој постојећих и успостављање нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге итд.) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.
Локалне самоуправе за услуге намењене најосетљивијим групама грађана (стари, особе са инвалидитетом, деца и млади) у просеку издвајају око 2,5% буџета (од 0,02% до око 9%), због чега су те услуге неравномерно развијене, а у неким срединама прети опасност и да се угасе.
Уредба о наменским трансферима омогућава стабилност у финансирању услуга за најугроженије групе. Њоме су обухваћене локалне самоуправе 2, 3. и 4. групе развијености, односно оне испод републичког просека, што ће допринети да се ове услуге равомерно развијају у целој Србији.
Суштина Уредбе и јесте да се пружи помоћ најсиромашнијим општинама у Србији − локалне самоуправе из 4. групе развијености немају никакву обавезу обезбеђивања средстава као услов за добијање наменских трансфера, за оне из 3. групе предвиђено је минимално учешће (најмање 10% у односу на средства из наменских трансфера), док је за јединице из 2. групе развијености предвиђено учешће од најмање 30% од висине средстава обезбеђених кроз наменске трансфере.
Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.
Напомињемо да се ради о првим наменским трансферима за једну област у Републици Србији која је намењена најугроженијим групацијама. Прописима којима се уређује буџетски систем, предвиђено је да се у Закону о буџету РС и Фискалној стратегији за наредну буџетску годину, поред ненаменских, нађу и наменски трансфери за социјалну заштиту по свакој јединици локалне самоуправе.