Таково, Горњи Милановац – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је у оквиру Спомен-комплекса „Други српски устанак“ у Такову код Горњег Милановца  државну церемонију обележавања 203. годишњице од избијања Другог српског устанка.  

„Након више од два века историјског сећања на догађај чије су последице допринеле обнови српске државности, таковски устанак посматрамо као истински државотворни темељ на коме почива савремена Србија.

Након слома Првог српског устанка 1813. године, обнова отпора против османске власти до које је дошло већ две године касније учинила је да бакља слободе, упаљена у Орашцу 1804, буде распламсана под вођством кнеза Милоша Великог управо са овог места – из Такова.

Данас, Република Србија поклања пуну пажњу очувању достојанственог сећања на све учеснике и жртве оружаних сукоба у прошлости, а посебно оне из периода Првог и Другог српског устанка.

Савремена Србија, у чије је стварање уткан и овај велики догађај, опредељена је да живи у миру, сарадњи и пријатељским односима са суседним и другим европским народима и државама, као и да истрајно развија демократску, правну државу утемељену на поштовању закона, личних и грађанских права и слобода“, рекао је Станковић.  

Обележавање је подразумевало полагање венаца, одавање почасти, обраћање председника Општине Горњи Милановац и државног секретара, уз уметнички програм.
 

Венце су положили представници Војске Србије, Општине Горњи Милановац, Моравичког управног округа, као и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

У историјском Такову крај Горњег Милановца налази се меморијални комплекс посвећем догађајима из 1815. године када је Милош Обреновић, након празничног богослужења у цркви-брвнари на Цвети, позвао окупљене угледне Србе да поново узму оружје у руке и наставе борбу започету 1804. године под Карађорђем. Тиме је почео знаменити Други српски устанак који је водио коначном крају турске власти на овим просторима. У оквиру комплекса, поред цркве-брвнаре, налази се и музејска поставка која је смештена у спомен-школи, дар краља Александра Обреновића, као и монументални споменик који приказује кнеза Милоша у полагању заклетве пред устаничким првацима.

У Такову, 23. априла 1815. године, Милош Обреновић је на скупу старешина објавио почетак новог устанка за ослобођење Србије од турске власти. После двомесечних борби Турци су се задржали само у Београду и у неколико утврђених градова.

Вештим дипломатским преговорима Милош Обреновић је до краја 1815. године закључио усмени мир с Марашли Али-пашом, по којем је признат за врховног српског кнеза. Он је, мирним путем, пуних петнаест година постепено изграђивао аутономни положај Србије у оквиру туског царства и своју власт у Србији.

Хатишерифом од 1830. године Србији је призната аутономија.