Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, предводиће централну државну церемонију 27. јануара 2019. године у 12 часова код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Церемонија ће почети верским обредом који ће обавити рабин Исак Асиел.

Том приликом министар Ђорђевић ће уз пуне војне и државне почасти положити венац и након тога ће се обратити присутнима.

Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници јеврејске општине Београд, представник Националног савета Ромске Националне мањине, министри Владе Србије, изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије, градоначелник Града Београда, председник владе немачке савезне покрајине Тирингије, са сарадницима, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор ``Црвени Крст`` у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте - један од највећих злочина против човечности у историји.