Обележавање Дана сећања поводом 71 године од злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини у Републици Српској
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, присуствоваће 8. маја, 2016. године, у 11 часова, у Спомен подручју Доња Градина у Републици Српској, обележавању Дана сећања поводом 71 године од злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту, Доњој Градини у Републици Српској. Министар Вулин ће у име Владе Републике Србије положити венац и одати почаст жртвама.
Дан сећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац − Доња Градина од прошле године заједнички обележавају Влада Републике Србије и Влада Републике Српске, на основу потписаног Меморандума о сарадњи у области неговања традиција ослободилачких ратова и годишњица историјских догађаја.
Највећи број јасеновачких логораша убијен је у селу Доња Градина насупрот кога је био смештен Логор III − Циглана, на десној обали реке Саве. Мочварна, обрасла местимично шумом и шибљем, била је потпуно изолована. Њено становништво било је или протерано или убијено. Окружена је реком Уном на западу и Савом на северу и истоку, а на југу, према планини Просари, налазили су се многобројни бункери и ровови с јаким усташким снагама. Овакав положај и изглед Доње Градине предодредио ју је да буде јасеновачко стратиште јер се из ње нису чули крици и јауци несрећних жртава које су убијане на најстравичније начине. На реци Сави се налазила скела која је била сталнa веза између Логорa III − Циглана и Доње Градине.
Прву масовну ликвидацију у Доњој Градини извршио је у јануару 1942. године натпоручник 1. бојне Усташког обрамбеног сдруга, Станко – Станиша Васиљ. Тада су становнике српског села Јабланац усташе затвориле у напуштене куће које су потом запалили. Од тада па све до посљедњег дана постојања логора масовне ликвидације су се вршиле у Доњој Градини.
Људи одређени за ликвидацију довођени су пешке или возом у „Гај уздаха“, који се налази пред самим логором. Ту би заточеници мирно чекали скелу која их је пребацивала у Доњу Градину. Скела је била обичан дрвени сплав, од око шест метара широк и 16 метара дугачак, спојен дебелим гвозденим ужетом са чврстим бетонским постаментима на једној и другој обали. Скела је превозила 150 до 200 људи одједном, које би одмах на другој страни прихватале усташе. Цадик Данон − Брацо: ...Крај фебруара 1942. године... Кад сам изишао из последње зграде угледао сам један огромни дугачки канал или раку из које се пушила пара. Пришао сам ближе и видео велики број поубијаних српских сељака из којих се пушила пара. Значи да су недавно, пре кратког времена били поклани. Кад сам испричао групнику Барарону, Барарон ми је рекао: „Па то је била Градина. То је највеће стратиште које постоји овде. Тамо масовно убијају људе не утерујући их уопште у логор, него директно из вагона претерују преко Саве и тамо убијају“.
