Поводом обележавања 80. годишњице oд битке на Кадињачи, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић у име Владе Републике Србије, 29. новембра 2021. године у 11.00 часова, предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти код Спомен-комплекса „Кадињача“ код Ужица.

Поред министарке, венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Града Ужица, представници СУБНОР-а Србије, представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Након церемоније полагања венаца, присутнима ће се обратити министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, након чега је предвиђен културно – уметнички програм. 

Oрганизатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Ужицом и Народним музејом у Ужицу. 

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република. 

Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.

Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.

Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по прејекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед.