Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са једанаест општина у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина и Делегацијoм Европске Уније кроз програм „Подршка инклузији Рома“ потписало је уговоре за израду урбанистичких планова за ромска насеља и то: Кучево, Беочин, Бач, Лесковац, Куршумлија, Врњачка Бања, Бујановац, Сомбор, Пећинци, Лебане и Сурдулица.

Укупна вредност израде предвиђених планова је више од 11 милиона динара.

Инклузија ромског становништва у Републици Србији веома је динамичан и изазован процес. За нас – представнике државних органа – ово је, пре свега, обавеза, како према нашим грађанима, тако и према нашим партнерима из Европске уније, који нам већ годинама пружају неопходну подршку на задатку укључивања Рома и Ромкиња у све сегменте нашег друштва.

Стратешки оквир обезбедили смо доношењем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период 2016.–2025. године, чији је предлагач било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Две од пет приоритетних области препознатих у стратегији у директној су надлежности Министарства, а то су: запошљавање и социјална заштита. У јуну прошле године, Влада је усвојила и Акциони план за спровођење Стратегије за 2017. и 2018. годину. У том смислу, користим прилику да вас обавестим да је Министарство управо формирало Радну групу за израду наредног Акционог плана за 2019. и 2020. годину, која ће прву радну седницу имати већ наредне недеље. Свакако да ће побољшање услова становања и у овом Акционом плану бити једна од приоритетних области.

Наведена стратегија предвиђа преношење тежишта реализације кључних мера и активности на ниво локалних самоуправа. Овакав приступ одабран је из више разлога. Управо ви, представници јединица локалних самоуправа, у прилици сте да прецизно и економично мапирате потребе становништва и да их ускладите са сопственим материјалним и организационим могућностима. Ви поседујете и одређене материјалне и људске ресурсе, који републички ниво нема у довољној мери да би сам преузео обавезу решавања питања као што је становање. Коначно, за благовремену и ефикасну реализацију активности на терену одговорни могу бити само људи, који ту и живе, односно људи из градова и општина. Одговорност, разуме се, подразумева и заслуге и обавезе, а прецизна подела одговорности је предуслов добро обављеног посла.

Већина ромског становништва у Републици Србији, њих око 70%, живи у такозваним подстандардним неформалним насељима, којих укупно има 583 према истраживању из 2015. године. Преко једне трећине домаћинстава у овим насељима нема адекватан приступ води за пиће, што је вишеструко лошији проценат од републичког просека. Истовремено, око две трећине домаћинстава у ромским насељима није повезано на канализациону мрежу. Тежину услова у којима Роми и Ромкиње живе најбоље илуструју подаци о приступу електричној енергији. Чак свако десето ромско домаћинство је без прикључка на електричну мрежу.

Ови подаци јасно указују на то да без побољшања услова становања Рома и Ромкиња нема ни основа за подизање њиховог животног стандарда и њихове потпуније укључености у друштво. Држава је доношењем Стратегије показала спремност да се упусти у дуготрајан и темељан процес смањивања броја оваквих насеља, што се у већини случајева може учинити њиховом модернизацијом. Три основне мере у том смислу које овај програм финансијски и организационо помаже су: израда урбанистичко планске документације; израда техничке документације за изградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и легализација објеката.  

Право на адекватно становање је универзално људско право. Циљеви одрживог развоја 6. – Чиста вода и санитарни услови, и 9. – Иновације и добра инфраструктура обавезују нас да радимо на побољшању услова живота сваког грађанина и грађанке без обзира на њихово лично својство.

Према подацима из 2017. године, на евиденцији Националне службе за запошљавање налазило се 26 456 припадника ромске националне мањине. Приметан је пораст броја запослених лица међу овом популацијом, са 1 994 у 2015. години на 4.150 у 2017. години. Само током прошле године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5 140 незапослених Рома и Ромкиња. Средствима из ИПА 2012 програмског циклуса у мере активне политике запошљавања укључено је још 339 незапослених Рома и Ромкиња. Процена запошљивости и индивидуални планови запошљавања израђени су за 17 365 лица ромске националности, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 лица.