Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић говорила је на конференцији “Оснаживање младих ромских породица 2015-2018” која се одржава већ трећу годину за редом.

Државна секретарка истакла је да инклузија Рома и Ромкиња једно од приоритетних питања за Владу Републике Србије, а нарочито за Министарство, које је било предлагач важеће Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године.

„Један од посебних циљева ове стратегије односи се на унапређење услуга социјалне заштите и социјалних давања у контексту оснаживања ромских породица у ризику од сиромаштва. Већи просечан број деце и подстандардни услови за живот два су фактора, која у садејству доводе до повећаног ризика од потпуне социјалне искључености и зато је механизам социјалне заштите предуслов за напредак у другим сферама живота“, рекла је Божовић.   

Према њеним речима, нови Закон о финансијској подршци породици са децом додатно је повећао обухват породица из осетљивих група, које могу остварити право на финансијску подршку по основу рођења, неге и посебне неге детета. Како каже, ово право омогућиће великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета.

„Реч је о женама, које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства, или су радно  ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду, који је од утицаја на остваривање права. Поред тога ово право моћи ће да остваре и жене, које су пољопривредни осигураници“, објаснила је Божовић.

Она је истакла и да се посебна подршка пружа и родитељима по основу рођења првог детета имајући у виду повећане трошкове, који су неопходни у првим данима рођења детета, али и новчану подршку за друго, треће и четврто дете.

„Ново законско решење омогућава смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност за запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца. Посебно је важно истаћи да се у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, Министарство преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника“, рекла је Божовић.  

Како навод, дечји додатак дефинисан је у овом закону као мера социјалне политике. Задржан је финансијски цензус, како би се обезбедило да право на дечији додатак имају само породице са нижим примањима; висина дечијег додатка везује се за остваривање егзистенцијалних потреба детета и не диференцира се према реду рођења детета; право на дечији додатак стиче се као и до сада за прва четири детета по реду рођења; висина дечијег додатка увећава се за износ још једног дечјег додатка за децу средњошколског узраста. Закон дозвољава могућност увођења у право на дечији додатак корисника новчане социјалне помоћи без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу.

„Дужина трајања права корисника дечијег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање, до навршене 21. године живота“, истакла је Божовић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и другим релевантним институцијама, активно прати, примењује и промовише политике и мере усмерене на повећање запошљивости и запошљавања Рома и Ромкиња, као што је планирано Акционим планом за 2017-2018.

Конкретне акције обухватају спровођење наменских отворених позива за доделу субвенција за самозапошљавање Ромима, у складу са расположивим буџетом за активне мере за тржиште рада и циљаним програмима који повезују образовање (стручно и академско) са конкретним могућностима запошљавања. Национална служба за запошљавање је 14. фебруара 2018. године расписала Јавни позив незапосленима ромске националности за доделу субвенција за самозапошљавање у 2018. години. Такође, Роми имају статус теже запошљивих лица у Националном акционом плану запошљавања за 2018. годину што значи да имају приоритет приликом укључивања у програме и мере активне политике запошљавања. Претпостављам да ће детаљније статистичке податке нешто касније изнети и представник Националне службе за запошљавање.

У оквиру програма ,,Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који је финансиран из IPA 2016, потписан је Меморандум о сарадњи између Министарства, Националне службе за запошљавање и Сталне конференције градова и општина ради реализације Компоненте 2 овог програма, која подразумева доделу грантова јединицама локалне самоуправе. Конкурс за општине, којима ће грантови бити додељени биће отворен до 18. фебруара 2019. године. Овим поводом, од 15. до 25. јануара 2019. године планирано је одржавање 5 Инфо дана за потенцијалне кориснике грантова и то у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Пироту. Укупан фонд грант шеме из средстава IPA износи 2 милиона евра.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је у септембру 2018. године формирало Радну групу чији је задатак да изради нови Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња период 2019-2020.