Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, предводио је  државну церемонију полагања венаца и одавања почасти у месту Драгинац, код Лознице посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила брутално ликвидираних 14. октобра 1941. године.

Тодоров је рекао да сећајући страдалих, имамо одговорност да не дозволимо да се такви злочини више никада не понове.

„Наша обавеза је да преносимо истину о томе шта се десило, да не допустимо да заборав постане наша стварност. Данас, стојимо овде као заједница, као народ, у сећању на све те жртве. Нека наше сузе буду знак поштовања, а наше речи знак наде. Нека ово место, обележено патњом, буде симбол мира и солидарности у будућности. Нека наше срце буде испуњено љубављу према свима који су страдали, а наша дела буду путокази мира и разумевања,“ рекао је државни секретар Тодоров.

Поред државног секретара, код спомен костурнице у Драгинцу, присуствовалису и представници Министарства одбране и Војске Србије, а  венце су положили и  представници Града Лознице, МЗ Драгинца, меморијала „Драгинац“, ОШ „14. октобар“ и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Лозницом.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана, 14. октобра 1941. године, извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице.

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.