Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у емисији „Прав угао“ на Радио-телевизији Војводине говори о контроли боловања, минималним зарадама као и о Закону о родној равноправности.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у жижи је јавности пре свега због најављене контроле боловања, у неким фирмама, на која одлазе наводно неумерени запослени, углавном запослени код страних инвеститора. Како ће та контрола изгледати и да ли се држава већ ставила на страну послодаваца,занемарујући ставове радника и синдиката да је прича о лажним боловањима преувеличана? Ову тезу смо управо чули од представника два репрезентативна синдиката, да је прича о лажним боловањима преувеличана и да сте се некако Ви, као и министар здравља, као и премијерка ставили на страну, или то бар тако изгледа, на страну страних инвеститора. Како Ви одговарате на те наводе?

 

Држава жели првенствено да спроводи све законе потпуно равномерно и равноправно према свим грађанима. Држава жели да заштити оне раднике који раде марљиво и поштено и њих је 99,99 одсто. Међутим, постоје радници који злоупотребљавају боловање и који одлазе на боловање када нису болесни и тако угрожавају и производњу и те послодавце и оне инвеститоре који су овде у Србији. Ми смо имали приговоре не само од страних, као што сте Ви рекли већ и од домаћих, ми смо причали и са послодавцима који су нам указали да постоји проблем, поготово када су сезонски послови у току. Посао државе јесте да спроведе закон. И он треба да буде једнак за све и држава ће то да спроведе. Свако из своје надлежности.

 

Али ако 99,9 одсто како Ви кажете запослених у Србији не злоупотребљава боловања, зашто се то питање диже на тај ниво да се Вама са молбом да интервенишете обраћа кинески амбасадор који долази у друштву директора Железаре Смедерево, а пре тога, како кажете обратили су вам се турски инвеститори, откуд слобода амбасадора да долази код министра?

 

Прво, посао државе је да обезбеди 100% и држава не треба да буде таоц ни једног појединца, а камоли ако причамо о овом хипотетички 0,1% радника који то злоупотребљавају. Ми желимо то да искоренимо. Ми смо врло одговорно друштво, одговорна држава која жели да спроведе закон. Није ту био у питању кинески амбасадор нити се он обраћао нама, ми смо првенствено имали састанак са турским инвеститорима на југу Србије. Тема је била потпуно невезана за то, жеља нам је била да видимо како и у којим условима они послују, да ли су задовољни, да ли оно све што је Србија обећала функционише, какво је стање са радном снагом, да ли имају нешто што држава може њима да помогне, јер ми желимо да привучемо још инвеститора и желимо да се добар глас о Србији прочује и да оде ван Србије, да све оно што ради и наш председник и наша председница Владе на довођењу страних инвеститора, на креирању нових радних места, што смањује незапосленост, иде позитивно из ове земље.

 

У реду, али је после питање боловања покренуо кинески амбасадор?

 

Није кинески амбасадор, него су покренули турски инвеститори који су тада мени рекли, а управо је тада била и завршена сезона, да су имали проблем са сезонским радницима. Постојало је и раније мишљење, провлачило се мишљење у јавности да кад год су сезонски радови да послодавци, тамо где се обављају сезонски радови, у том тренутку имају проблем. Причали смо и са кинеским инвеститором и он је исто имао ту примедбу да у доба сезонских радова радници одлазе и ми смо наравно да не би то било усамљено, причали и са домаћим инвеститорима, причали и са Унијом послодаваца и видели да то није баш нешто што је реткост и да се појављује повремено.

 

Али ми и даље није јасно зашто страни званичници долазе код Вас и зашто уопште директор смара да треба са Вама да разговара о томе када постоји више закона и Ви на то указујете, који регулишу то питање. Дакле у Србији се не може тако лако отићи на неограничено некакво боловање и пријавити да си болестан ако ниси болестан?

 

За те појединце очигледно није. Ја сам ресорни министар који се бави, Ви нисте прочитали широк спектар области које покрива ово Министарство, једно од њих јесте и рад, једно од њих јесте Инспекторат рада, моје јесте да заштитим и раднике са једне стране и послодавце са друге стране. Овиме што ми хоћемо да радимо као држава, ми штитимо и раднике и послодавце, јер када се злоупотребљава боловање, терет рада пада на раднике који раде марљиво и вредно и који поштено одрађују свој посао.

 

Дакле, али шта можемо да закључимо, да постојеће законодавство, пословна пракса, није таква да питања лажних боловања може да се реши позивајући се на Закон о раду и на друге прописе, него инвеститор мора код министра да реагује да би решио то питање?

 

Није инвеститор дошао због тога. Мој посао је да причам са свим инвеститорима, мој посао је да доводимо инвеститоре овде, мој посао је да помажем и председници Владе и ресорним министрима привреде.

 

Од када је Ваш посао да доводите инвеститоре?

 

Мој посао је да стварам боље услове како бих промовисао да људи долазе, заједно са ресорним министрима на довођењу инвеститора.

 

За кога боље услове министре Ђорђевићу, за инвеститоре или за раднике?

 

И за једне и за друге.

 

Да ли када турски инвеститори, кинески послодавац, говоре о својим проблемима, да ли Ви питате хајде да мало видимо и какво је стање?

 

Само да Вам кажем, причао сам и са синдикатима у тим фабрикама и они су били на истој таласној дужини као и инвеститори. Значи, са синдикатима, али и када смо били на социо-економском Савету, мало смо прокоментарисали целу ту ситуацију. Синдикати подржавају, пошто синдикати заступају раднике и пошто смо се сложили око тога да је велика већина њих, скоро 100% вредних и марљивих људи јесу чланови синдиката, они желе да заштите управо њих, не желе да буду таоци тог малог броја људи који то злоупотребљавају.

 

Синдикати са којима сам разговарала у овој емисији кажу супротно, да је читава Влада веома наклоњена Савету страних инвеститора, страним инвеститорима генерално, зато долазе поруке да сваки раднички бунт јесте начин да се отерају страни инвеститори и зато долазе упозорења попут оног Вашег летошњег, оне поруке радницима Фијата да би могли да покажу мало љубави према Србији?

 

Прво да Вам кажем да када су у питању радници, када су у питању боловања и тај коментар с те стране, ми желимо првенствено да помогнемо радницима који раде свој посао. Значи, да заштитимо њих и њихова права.

 

Да их одвојите од оних који иду на лажна боловања?

 

Тако је. Значи, нема бојазни уопште за њих, ја не видим уопште разлог да се било ко боји, држава ће стати иза оних људи и оних радника који раде марљиво свој посао. Желимо њих да заштитимо, а уколико нема злоупотреба то је супер, али у овом случају ми желимо да спроведемо контролу боловања и то је одлука државе и тачка. Тако ће бити.

 

Добро, хајде да одговорите и на овај осећај запослених да су грађани другог реда у односу на страног инвеститора. Шта сте мислили, јесте после размишљали о тој својој изјави када сте радницима Фијата поручули будите патриоте, покажите мало више љубави према Србији, немојте да штрајкујете?

 

Не, ту је било нешто друго, ја сам причао и са синдикатом, био сам тада присутан и на састанцима с њима и пренео и њима исту ту поруку, у смислу да држава жели да помогне радницима и то је управо контра од овог Вашег. Ми желимо да помогнемо и њима и да видимо где све то држава може њима да помогне и како може да им помогне, да би услови рада били бољи, да би њихова права била заштићена, али они треба да разумеју државу. Не могу увек да иду априори против и ја сам врло задовољан тиме како,  на који начин је синдикат Фијата приступио томе и са каквом одговорношћу су касније реализовали то све, јер је тада дошло, да кажем до разумевања онога да и држава жели да буде ту између и да се ситуација реши на најбољи могући начин.

 

Да ли сте ви разумели бојазан Фијатових запослених да ће остати без посла, да ће Фијат преселити производњу у суседне земље?

 

Разумем и бојазан Фијатових запослених, али држава је ту да брине о свим радницима. Као што Ви сада кажете да бринемо о послодавцима, наш посао је да бринемо и о радницима, јер нема радника и нема радних места док нема послодаваца. У овом случају,радници Фијата нису сами за себе, имамо зависна предузећа, не треба гледати само себе, држава жели да помогне Фијату, а помажући Фијату помаже и зависним предузећима.

 

Али када радник одлучује о штрајку, ако сматра да су му права угрожена, право на рад, право на достојанствен рад, право да прими плату за оно што је одрадио, а Ви му кажете, покажи више љубави према Србији и брините о кооперантима, кога Ви онда заправо штитите?

 

Штитимо раднике и штитимо Србију, јер ми другу државу немамо. Ми морамо да бринемо о нашим радницма, о нашој држави, нама треба држава да буде изнад свега. Сви ми радимо за државу. Било директно, било индиректно. И нама јесте циљ да овој држави буде боље, а када буде било боље држави биће боље и њеним грађанима.

 

Шта је пилот пројекат, шта је суштина пилот пројекта контроле наводних лажних боловања. Како ће то изгледати?

 

То је реч која је можда извучена, можда сам и ја рекао више у брзини, али идеја пилот пројекта јесте да морамо од негде да кренемо. Члан 179 Закона о раду, став 4, каже да послодавац има могућност да то исконтролише, ако има основану сумњу он ће о свом трошку да уради контролу, на основу тога видећемо да ли то постоји. Министарство здравља има већ евиденцију колико боловања постоји у бројкама и видећемо како, на који начин ће они из своје надлежности да раде даље, а како ћемо ми као Министарство рада.

 

Повереник Родољуб Шабић у томе види потенцијални проблем и каже да је покренут поступак поводом вести објављене у медијима и на сајту Министарства, да су се министри Владе договорили с амбасадором Кине у Србији и директором Смедеревске железаре око контроле боловања. Повереник стоји на становишту да је уређење правила о боловању законска материја и да се не може мењати никаквим пилот пројектима ни некаквим ванредним, вршити контроле које излазе из тог законског оквира?

 

Ја разумем разлог и можда жељу господина Шабића да себе анимира у јавности, али ја ћу рећи, трећи пут, оно што сам рекао и на претходна питања, ја сам одговоран за оно што ја Вама кажем, а не за оно што разуме господин Шабић.

 

Добро, а Ви нећете контролисати када кажете пилот пројекат, поставља се питање заштите података о личности?

 

Нас не занимају персонални подаци, нити улазимо у то шта је ко, од чегга болестан или било шта. Врло јасно се зна како, на који начин, се контролише боловање и то зна врло добро и господин Шабић. Ми радимо контролу Инспектората рада да и послодавац то не злоупотребљава. Значи Инспекторат рада има ту законску обавезу да проверава да послодавац члан 179 Закона, став 4, не злоупотребљава. Исто тако треба и у случају злоупотребе и евентуалне пријаве радника, а с друге стране имамо и случајеве где неки послодавци не дозвољавају радницима да иду на боловање и њих желимо да охрабримо да се јаве Инспекторату, да ће Инспекторат да изађе на лице места и да реагује.

 

Да ли са једнаком приљежношћу ћете, рецимо, да приступите и испитивању нечега што је апсолутно у Вашој надлежности, радници су Гоше поново били на састанку у Влади, они су летос штрајковали и у разговору са једним од њих коме се на име плата дугује милион динара, али му чак каже ни то тренутно није најважније, најважније му је то што нема оверену здравствену књижицу и што нема повезани стаж. Да ли је то посао такође за инспекције и за Министарство за рад?

 

Јесте, уколико се поднесе пријава против тако неког, али знате које су последице и једне и друге стране. Имате ресорно Министарство привреде које води рачуна о томе и које жели да заштити те раднике.

 

Како да их заштити Министарство привреде?

 

Па водећи рачуна о томе у најбољем интересу, али имате с једне стране и послодавца који може да злоупотреби свој долазак у Србију, али држава води рачуна о свим радницима, тако да води рачуна и о радницима Гоше. Оног тренутка када су се дешавали штрајкови, радници Гоше знају да је Агенција за мирно решавање спорова долазила тамо и покушавала да мирно реши тај спор изналазећи начине како могу да изађу из свега тога, али исто тако знате и да је тим радницима нуђено запослење у околним местима, да су се отварале две фабрике и да нико се није пријавио. При томе, исто тако знате да уколико би отишли на тај посао и прихватили нову радну обавезу дуг старог не би остао поништен.

 

Али да би неко отишао на друго радно место треба неко поштено да му каже да од Гоше неће бити ништа, а говори се супротно.

 

На њима је то, да Вам кажем, послодавци имају право да кажу и да нуде нешто. Значи, они су говорили да немају посла тамо, отварале су се две нове фабрике које су управо тражиле ту категорију радника у својим фабрикама, нуђен је посао њима, а на крају да кажем права истина је да се један јавио.

 

Ко је радницима Гоше исплатио три пута по 30.000 динара, да ли је то из неког фонда вашег за социјална давања или је то плаћено из буџета Србије или је то плаћено од средстава онога ко је приватизовао Гошу?

 

Ово сада што је, то држава није исплатила, колико ја знам не, бар бих ја знао да је донешена одлука, а то није могло без одлуке Владе.

 

Да, дакле прочитала сам, кажете да су ваши интереси заштита и послодаваца и запослених, шта ће радити мобилни инспектори и у чијем интересу ће они радити, шта би требало да буде њихов рад?

 

Крајњи циљ јесте формирање социјалних карата и коришћење на максимални могући начин онога што ће пружати та социјална карта. У овом случају мобилни инспектор је пројекат који радимо заједно са Норвешком и идеја јесте прво с једне стране медијска кампања и упознавање људи шта то ради инспекција рада да радимо у интересу свих запослених и грађана Србије, а с друге стране да ће инспектори моћи на лицу места да проверавају када дођу да ли су ти радници пријављени, да ли раде на црно, да ли им је уплаћен радни стаж итд.

 

Ако у случају, ако мобилни инспектор, ако га пошаљете у Гошу и он тамо установи да се не плаћа, не повезује радни стаж, да људи који треба да оду у пензију схватају да им фале године и године иако су радили, ако радници не могу здравствене књижице да овере, да ли се штити инвеститор, нека остане ту и нека ради макар како или се предузимају мере против тог власника?

 

Сви који крше закон биће санкционисани и то је став ове Владе, а рецидив прошлости који имамо из периода до 2012. пробаћемо да у међувремену пребродимо. Ова Влада ради много на томе, не само да доводи инвеститоре, већ и да оно што је у ранијем периоду упропашћено, да у овом тренутку буде на најбољи могући начин преброђено, тако да радници не осете. И на тај начин ми покушавамо да решавамо проблеме. Тамо где постоји проблем, где је једноставно немогуће нешто поправити, а верујте ми постоје ствари које су толико упропашћене до 2012. године да је немогуће поправити, ми желимо да креирамо нова радна места, да пружимо ново запослење и да на тај начин помогнемо тим људима, да  пређу с једног посла на други.

 

Шта о Србији, господине Ђорђевићу, говори чињеница да расте број сиромашних у оној популацији која је запослена и прима редовно плату. Шта говори о онима који дају посао људима у Србији, та чињеница да и они који су запослени спадају у категорију апсолутно сиромашних или су у ризику од сиромаштва?

Па мислим да сте мало у Вашој дефиницији само једну ствар погрешно рекли. Значи, у Србији у домену запослених не расте број сиромашних. Србија жели да сиромаштво које је наметнутно неодговорном политиком до 2012. године и свему оном што је тада урађено, чије последице ми данас осећамо, лоших приватизација, пљачком и свему осталом желимо да надоместимо. Да ли мислите да можемо да надоместимо тиме да се водимо истом политиком као што су радили до 2012. године? Да се задужимо,па да привремено пребродимо све ово и да решимо проблем тиме што ћемо из кредита финансирати све.

 

Да ли Ви као министар за рад подржавате овакво рекламирање Србије, дођите овде, овде је све јефтиније него на другим местима укључијући и радна снага? Да ли таква политика доводи до тога да 365.000 запослених у Србији прима минималну зараду? Са минималном зарадом ви сте у ризику од сиромаштва или сте већ у категорији сиромашних, јер живите испод граница подмиривања основних потреба.

 

Ми смо наследили Србију која је имала милион незапослених, који нису имали никакав посао. Да ли мислите да је боље да доведемо инвеститоре, а ми не можемо да доведемо инвеститоре који ће одједном да дају 3, 4, 5 хиљада евра плату. Ми морамо да створимо конкуренцију. Ми морамо да креирамо нова радна места, морамо из тих нових радних места,из пореза и доприноса да почнемо да приходујемо, да људи имају потрошњу, да почнемо да градимо ову земљу, да градимо инфраструктуру, а и овде не долазе само инвеститори који плаћају само минималац. Овде долазе инвеститори, као што знате и који су у неким другим сферама, које су доста атрактивније и са бољим платама, али ми морамо да доводимо инвеститоре сходно ономе какав кадар имамо да пружимо њима и ми желимо с једне стране да улажемо у образовање да једног дана имамо квалитетан кадар и да временом дођемо до тога да имамо добре плате, али знате како, једна држава не може да живи само од тога да има високу технологију. Она мора да има и друге сфере које покрива.

 

Добро, да закључимо, мене само занима када инвеститор који нам је толико потребан дође у Србију да ли му Ви као министар, Ваше Министарство, инспекцијске службе које су у Вашој надлежности, гледате кроз прсте на кршење Закона о раду и права запослених зато што нам је потребан?

 

Не, Закон је према свима исти. Неком се допада, некоме се не допада, али је према свима исти.

 

Један други Закон такође Вас је ставио у центар пажње јавности, зашто сте, преузимајући функцију министра за рад зауставили на неки начин да предлог Закона о родној равноправности оде на надлежна тела у Скупштини и дође пред посланике и буде усвојен?

 

Прво нисам га ја зауставио као министар Зоран Ђорђевић. Институција, државни орган које се зове Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања је Министарство које даје мишљење на Закон и своје надлежности и онога шта је. Док сам био министар одбране и Министарство одбране, а и сада Министарство одбране  на челу са министром Вулином дали су негативно мишљење на тај Закон.

 

Шта је по Вама највећи проблем ту?

 

Проблем је у томе што је Закон непримењив.

 

Шта је неприменљиво?

Потребно је да избијемо тезу да у овој држави не постоји Закон о родној равноправности, он постоји и тренутно је у оптицају.

 

А чим се пише нови значи да нам нешто фали?

 

Не фали нам ништа, као што знате, ми купимо похвале и ево сада сте могли да је у новинама изашло да смо ми похваљени баш када је у питању родна равноправност, положај жена на положају и да је Србија једна од најбољих у Европи. Похвалио нас је председник политичког Савета за спровођење Резолуције 1325 жене, мир, безбедност, до 29. јуна, а и израдили смо нови Национални акциони план. Прошли Национални акциони план који је био од 2010. до 2015. његово спровођење је било похваљено од стране ЕУ, чак је Шведска долазила у Србију да види како то Србија ради.

 

Споразум се тиче неких конкретних области, а овај Закон је већем броју жена занимљив због тога што по предлогу, по нацрту, спречава послодавца да вас пита да ли намеравате да се удајете, да ли намеравате да рађате децу, приложите фотографију за апликацију за посао, спречава послодавца да вас отпусти ако сте трудница или сте се вратили са трудничког боловања, дакле зато је јавност заинтересована?

 

Могу да Вам кажем да то није предмет овог Закона. Закон о спречавању дискриминације који доноси Министарство и који се сада шаље у Европску комисију има све те одредбе. И то не треба да буде предлог.

 

А зашто га је Зорана Михајловић ставила у нацрт?

 

Стварно не знам. То је добро питање за Зорану Михајловић. Имамо Закон о спречавању дискриминације који је Министарство још у претходном сазиву израдило, а сада га и ја шаљем на Европску комисију као Министарство рада и када будемо добили позитивно мишљење идемо интерресорно на јавну расправу.

 

А шта ће бити судбина нацрта Закона о родној равноправности, Ви кажете нећете писати нови, то је компромис са колегиницом Михајловић?

 

Није то компромис, ми не правимо компромис.Ја прво из домена знам шта Министарство рада, оно што је тамо написано једноставно не може да спроведе. Друго, послали смо га и другим Министарствима, послали смо га САНУ, послали смо га Канцеларији за људска и мањинска права, заштитници за родну равноправност, заштитнику грађана, да нам кажу мишљење. Нова Влада, ново мишљење, а ово је измена, другачијег закона од онога што је био прошли пут на Влади. Е сада, када будемо то имали, а већ смо добили мишљења неких и чекамо да стигну остала, видећемо колико тога има да видимо да ли ми то можемо да све уобиличимо у један предлог измене овог постојећег и да дамо потпредседници Владе да видимо да ли је то изводљиво да се ради.

 

Да ли вама смета, да ли сматрате да је неспроводиво у Србији у 2017. години да 40% функција у државној и јавној управи заузму жене и да се послодавци принуде да тај паритет одржавају. Јел то сматрате спроводивим?

 

Да Вам кажем није само државна управа, овде се тражи и да приватни сектор који долази мора да има 45%, а Закон не треба да буде писан само за Београд, Нови Сад и Крагујевац, већ мора да буде писан и за Врање и за Димитровград и за мала места.

 

Дакле то сматрате неспроводивим?

 

Наравно да сматрам да ћемо сами себи да направимо проблем, а већ постигнута права нећемо после моћи да спуштамо. Друго, свака компанија која има преко 50 запослених мора да има једног запосленог који води рачуна о родној равноправности. Тај један шаље све Министарству рада који све то обједињује и води рачуна у свакој компанији, да у сваком државном органу постоји родна равноправност.

 

То је исто неспроводиво сматрате?

 

Па да ли мислите да Инспекторат рада који ради и спречавање рада на црно, који ради и спречавање рада дискриминације, треба да ради и то и да ће постићи све и да ће реаговати на сваки део. Свако ће гледати његов проблем као највећи, а онда ће да окривљује Министарство рада да није способно нешто да спроводе. А када дође до ЕУ онда ће казати да смо га сами спровели.

 

Када можемо да очекујемо да са нацрта пређемо на предлог Скупштине за усвајање Закона?

 

Чекамо да стигну сва мишљења, када буду сва мишљења стигла ми ћемо послати то потпредседници Владе, предложићемо да то обједини једна јавна расправа и да оде у Скупштину. Мислим да све то може врло брзо да буде и уколико консензусом на нивоу државе донесемо један такав закон, наравно који иза кога ћемо сви као друштво да станемо, онда ћемо бити сви сагласни тим да га спроведемо. А ја сам убеђен у то да сви грађани Србије желе родну равноправност и да желе да будемо најбољи у Европи.