Aa

Aa

Влада Србије штити права свих радника и залаже се да послодавцима омогући окружење у ком ће најбоље пословати

Влада Србије штити права свих радника и залаже се да послодавцима омогући окружење у ком ће најбоље пословати

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући на првом програму РТС-а, у емисији „Око магазин“, говорио је о одлучној и активној борби државе против сиве економије, наградној игри „Узми рачуни и победи“ и кампањи којом ће се свим грађанима  развити свест о користи коју од спречавања рада на црно имају.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је Република Србија прошле, а и ове године одлучила да се активно бори против сиве економије. Он је истакао да верује да ће се Србија, када погледа колико је напредовала у последње три године и колико напредује сада, изборити са проблемом сиве економије  и стати раме уз раме са развијеним земљама.

 

„Ми сви, као Влада желимо да пружимо подршку и да свако из свога ресора да свој допринос у борби против сиве економије. Наградна игра „Узми рачун и победи“ јесте један део свега тога. Анализе показују да је потребно да, када сиву економију покушавате да искорените, све пропратите и медијском кампањом, едукујући грађане о томе шта та борба доприноси, односно коју корист ће имати сваки грађанин од наплате пореза“, рекао је Ђорђевић.

 

Статистика показује да је обим сиве економије мањи сада него што је био пре пет година и то за око пет одсто, али да тај ниво још увек није друштвено прихватљив, сматра министар Ђорђевић и објашњава да има више чинилаца који утичу на њено смањење, као и да томе доприносе и све акције које држава спроводи.

 

„Нама је потребно, с једне стране повећање бруто домаћег производа, јер он неминовно доводи до пада нивоа сиве економије, затим ефикаснији инспектори рада, медијска кампања и наравно сами услови на тржишту, који морају људима да покажу да једноставно није исплатив рад у сивој зони. Када будемо то остварили у складу са свим Законима, мислим да ће обим сиве економије бити на друштвено прихватљивом нивоу“, изјавио је Ђорђевић.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заједно са Министарством финансија започело је борбу против сиве економије и у домену непријављивања радника.

 

Ђорђевић је рекао да послодавци у Србији и даље не схватају зашто је за њих боље да пријаве профит и како то може њима да донесе бољу зараду. Кроз кампању „Реци НЕ раду на црно“, уз подршку сидиката, радници се едукују о користима које имају од сузбијања рада на црно.

 

„Покренули смо један пројекат са норвешком владом, који се реализује од фебруара и који би требало да, уз Закон који је промењен прошле године, да прве резултате. Сада послодавац мора да пријави радника у року од три дана, а он може почети са радом тек након пријаве. Такође, неопходно је да имамо континуиране акције, односно провере на самом терену, где заједно са Пореском управом и Министарством финансија спроводимо заједничке инспекције“, рекао је  Ђорђевић и осврнуо се и на то да је проблем код спровођења репресивних мера, којима се сузбија сива економија тај што се тиме формална економија не диже на виши ниво и додао да на решавању тог проблема држава активно ради.

 

Министар  је додао и да сива економија утиче на постојање нелојалне конкуренције, као и да представља проблем и за привлачење страних инвеститора. Према његовим речима, сива економија мора да се креће у неким, врло ограниченим процентима и Влада Србије се бори за то.

 

На питање да ли Србија има недовољан број инспектора или инспектори неке фирме просто заобилазе, Ђорђевић је рекао да је раније постојао другачији закон и приступ контролама, али да је од 1.јануара успостављен један потпуно нови начин контроле.

 

„Имамо врло мало редовних, планских и годишњих контрола. Оне су свакодневне, 24 сата инспектори обилазе о контролишу на територији целе земље. Нама је идеја да буду присутни свуда и да они који раде на црно или у сивој зони осете неспокој. Паралелно са тим, потребна нам је, наравно, и помоћ свих оних послодаваца који раде легално, као и радника. Зато и постоје  едукације да би сви разумели  коју корист од свега тога имају и шта им је то ускраћено. Као држава морамо такође да радимо више и на транспарентности како бисмо изградили свест о томе код свих људи“, појаснио је министар и додао да уколико у томе успемо, доћи ћемо на ниво скандинавских земаља, где грађани врло радо пријављују када виде било кога да ради у некој сивој зони из разлога што су свесни коме је од њих шта узето.

 

„Када сам питао човека у Данској зашто и како не постоји продаја возила уз овлашћење код њих, он ми је одговорио да је свестан чињенице да тада неко узима новац за његово дете. Код њих од пореза на аутомобиле се плаћа вртић, школа, факултет и то је код њих потпуно бесплатно, захваљујући томе што имају добру наплату пореза“, навео је Ђорђевић.

 

Он је истакао да се Министарство рада највише угледа на скандинавске земље у сваком сегменту. Пројектима са Норвешком, Данском, Шведском и Финском покушава да копира скандинавске земље тамо где су најбоље.

 

Када је реч о пооштравању казни за послодавце министар је рекао да су оне већ довољно велике, а да Влада Србије зато мора, пре свега, да стимулишемо послодавце, на неке друге начине да схвате зашто је боље да раде изван сиве зоне и да превагну на праву страну.

 

„Репресивне мере наравно да су потребне, као и бојазан и страх од тога да ће послодавцима бити наплаћена казна, али превелике казне могу да доведу до тога да људи изгубе посао“, појаснио је министар.

 

Ђорђевић је истакао да се Влада Србије још од 2014. године заузела за сузбијање сиве економије и да јој је циљ да брани права свих радника истовремено се залажући да послодавци имају здраво окружење у којем могу да раде на најбољи могући начин. 

 

„Наша жеља је да послодавци зарађују новац, али и да испоштују све оно што треба према држави, а то је плаћање пореза. Једино тако држава може да напредује, гради школе, вртиће и обнавља своје путеве, јер је свима нама у интересу да имамо добро уређену земљу“, рекао  је Ђорђевић и поручио  да ће Република Србија ући у Европску унију раме уз раме са земљама чланицама.