Поводом Међународног празника рада - Првог маја, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у јутарњем програму на телевизији Прва, изјавио је да сви грађани у Републици Србији треба да прослављају овај дан и тако се подсете на сва права која радници имају.

 

„Сваком успешном послодавцу циљ је остваривање профита, али уколико нема добре радне снаге и уколико радници нису задовољни, тај циљ је немогућ. Држава да би остварила профит мора да има послодавце који добро приходују и имају задовољне раднике  који својим радом остварују добит“, истакао је Ђорђевић.

Ви сте први министар који ће прошетати са радницима и синдикалцима улицама Београда. Шта ћете поручити радницима том приликом? Ви знате која ће бити питања која ће вам људи постављати када буду угашене камере, а то је када ће нам бити боље, када ће бити боље плате и наш бољи положај?

 

Парола овог Првог маја јесте ,,Да плате устану да млади остану’’, а повећање плата и задржавање младих у својој земљи, обезбеђујући им радна места и боље услове за живот, рад и напредак, политика је Владе Србије још од 2014. године. Желим да станем на страну синдиката и да кажем да имамо заједнички циљ, а то су веће плате у држави и останак млади.

 

Ђорђевић је истакао да ће грађанима бити подељене брошуре помоћу којих могу да виде начине којим могу да се боре против сиве економије, против рада на црно.

 

„Желимо да информишемо наше раднике и послодавце како држава њих штити, како могу да препознају рад на црно, како могу да га анонимно пријаве, које су казне и шта је корист од свега тога. Грађани морају да знају да нема никаквих негативних ефеката за оне који раде на бело, као и да постоје користи за послодавце који тиме уништавају нелојалну конкуренцију“, рекао је Ђорђевић.

 

Министар је истакао да држава мора да балансира са порезима и доприносима да би имала приходе и да би могла сама по себи да опстане и мере које су спроведене показале су се као добре, јер три године после тога остварени су први позитивни резултати.

 

„Наравно, сада треба да идемо корак даље, не треба на овоме да се задржавамо, треба да видимо како да тај приход који сада имамо и који смо остварили, да употребимо на најбољи начин да би могли да направимо један замајац и да би привреда имала добитак“, рекао је Ђорђевић и додао да никада не сме да се угрози држава и да се уђе у дефицит који се покрива из кредита или се направи дуговање, као што је то раније било.

 

Које су казне за послодавце које ухватите у томе да имају раднике запослене на црно? До сада колико ми знамо је била само та новчана казна, плус да мора тог радника да прими.

 

Суштинска разлика од децембра месеца јесте да је казна за послодавце сада два милиона, за предузетнике су 500 хиљада, а за физичка лица до 150 хиљада. Међутим, држави није циљ да кажњава послодавце, већ да изгради свест код свих грађана да је спречавање рада на црно добро за државу, али и раднике и послодавце и да сви имамо корист од тога. Држава не може да се обогати, нити може нешто да уради од наплате тих казни, чак напротив, уколико казните некога ко једноставно не може то да плати, довешћемо до тога да радници изгубе посао, а то никако не желимо.

 

Када је у питању активирани бесплатни број за пријаву рада на црно 0800/300-307, Ђорђевић је рекао да грађани не морају приликом пријаве да остављају своје податке и да су сва њихова права заштићена и када инспекција изађе на терен не истиче да је дошла по нечијој пријави. Како је истакао, направљен је мало другачији систем инспекцијског надзора. Инспекција иде на лице места и ради 24 сата. Инспекције из других места долазе у Београд, из Београда иду у друга места, како не би долазило до евентуалних познанстава. Не тако често, али понекад са њима иду и новинари како би се транспаретно приказало све што се ради.

 

На питање о изменама Закона о штрајку,  који се мења после 22. године министар је рекао да је на изради тог закона Радна група била састављена и од синдиката и послодаваца и истакао је да се ништа суштински није променило. Како каже, Чланом 12 закона прописана је забрана штрајка професионалним припадницима Војске Србије, БИА, здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, контролу летења, припадницима Специјалних и посебних јединица полиције. Уколико се ова забрана прекрши, постоје и одређене санкције које подразумевају чак и губитак посла.

 

„Постоји једна суштинска разлика која ће бити у новом Закону о штрајку, наравно уколико буде усвојен и када буде прошао сада јавну расправу, мислим да ту неће бити промене, а то је да до сада минимални процес рада је давао послодавац колико ће да буде. Сада, по новом мора да буде предмет или закона, или колективног уговора. Значи, ми предвиђамо да колективним уговором, синдикат унапред са послодавцем уговори који су то минимални процеси рада“, каже министар.

 

Ђорђевић се сложио на констатацију да је штрајк вид незадовољства који наравно има упориште и који треба да постоји и тачно се зна када и у ком моменту треба да буде штрајк, али када може нешто да се реши и другим путем, односно договором, непотребно је ићи у штрајк.

 

„Нашим односом према синдикату и према отвореним питањима показујемо да неке ствари могу да се решавају и мимо штрајка. Постоје Агенције за мирно решавање радних спорова, које некако постоји дуго код нас, али није добило ту своју улогу коју она има и ето ми у Министарству сада желимо да дамо њима већу ту улогу. Ради се о стручним људима који су управо из те области, који могу да стану као преговарачки тим између две стране и да оно што се договори ставе на папир и да то буде меродавно пред судом. Тако да желимо да предупредимо сваки вид штрајка, јер штрајк је најгора ствар која може да се деси из разлога што тиме губе сви, тиме губи држава не наплаћују порез, тиме губе послодавци немају добит, тиме губе радници немају плату и можда угрожавају и своје радно место тиме што не остварују неку добит“, рекао је министар.

 

Када је у питању минимална зарада министар је рекао да Влада Србије жели да положај радника буде бољи из године у годину и додао да је ове године било је 10% повећање минималне цене рада, односно сата.

 

„Верујем, с обзиром и на резултате које имамо у првом кварталу да су бољи дани испред нас, бољи него што су били прошле године и свакако идемо ка томе да се подиже минимална цена рада. На крају сваке године направи се пресек и тада се установе да ли је повећање минималне цене рада реално“, каже Ђорђевић.

 

О пројекту социјалне карте, министар је рекао да је то веома корисна ствар, али да је за реализацију потребно минимум две године.

 

„Ми смо предвидели да ће израда социјалних карата бити могуће 2020. године. Потребно је прикупити све податке из свих база које постоје у Србији, о сваком грађанину и то дефинисати законом да не би било злоупотребе тих података. Затим оспособити алате који ће да укрштају те податке и тако дају одређене резултате, јер циљ јесте да се избаци папирологија и да људи не морају да аплицирају за неке ствари, већ да држава по аутизму помаже својим људима. Колико је то комплексно и колико је велико, говори чињеница да неке земље, које су доста развијене у ЕУ немају социјалне карте на том нивоу на којем ми желимо да их имамо 2020. године“, закључио је министар Ђорђевић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО