Aa

Aa

Влада Србије коренито ће променити државу, јер првенствено жели да њени грађани живе боље

Влада Србије коренито ће променити државу, јер првенствено жели да њени грађани живе боље

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостовао је у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, и том приликом одговарао на питања везана за статус пензионера, о сивој економији, родној равноправности и о питањима везаним за старо сајмиште.

 

„Када је реч о пензионерима, ми знамо да они данас имају проблем приликом доказивања свог статуса и да из тог разлога морају увек са собом да носе последњи чек, који сам по себи је проблематичан, јер садржи податке који су лични, као нпр. адресу, примање, што само по себи носи ризик. Један од начина да им помогнемо јесте да добију нешто попут сениорских картица које су се показале као одличне  у Београду. Имамо велику потражњу по Србији, где пензионери очекују да локалне самоуправе дају неки вид сениорских картица и попуста и да се не разликују од пензионера у Београду. Пензионерском картицом, коју ће добити сви пензионери у Србији, они ће доказивати свој статус. На њој ће бити исписано име, презиме, филијала у којој примају пензију и имаће идентификациони број који ће их везивати у бази података Пензионог фонда. Ми као министарство, али и Пензиони фонд, покушаћемо да анимирамо што већи број друштвено одговорних  компанија које су у могућности и желе да дају попусте нашим пензионерима. Верујем, с обзиром да се ради о великој популацији, да ће одзив бити итекако добар“, истакао је Ђорђевић.

 

Он је напоменуо да ће пензионерске картице бити подељене ускоро и да ће сваки пензионер моћи да је добије на кућну адресу или ће моћи да је подигне у филијали на општини на којој живи, док убудуће ће сваки будући пензионер уз решење о пензији добијати и ову картицу.


 

Пензионери су најредовнији у наградној игри „Узми рачун и победи“, ви сте пре неколико дана дали нове детаље и нова правила која важе за ову наградну игру, чули смо шта могу да очекују сви они који учествују у наградној игри, али шта очекује држава, да ли су то тренутни резултати, само неколико месеци колико траје наградна игра или заиста имају дугорочнији утицај на сиву економију?

„Ми смо 2014. Године, када је Александар Вучић био председник Владе, донели стратешку одлуку да Србија крене у борбу против сиве економије. У том смеру смо тада и кренули, није било лако с обзиром на стање које смо затекли, држава није била у финансијском стању у каквом треба да буде и у каси је био велики минус. Добрим планом успели смо да превађемо кризу и данас се налазимо на добром путу. Међутим ми морамо да мењамо навике људи, културу, однос, наши грађани морају да знају шта могу да очекују од тога, они морају да знају да наплатом фискалних рачуна корист имају сви, и држава и грађани, да уколико наплатимо порез и уколико смањимо сиву економију држава ће добити више вртића, школа, обданишта, веће плате. Велики део новца се налази у сивој зони, уместо да иде на праву страну, а то су “руке” грађана. Ми желимо да кажемо и покажемо људима да та наша борба јесте борба за наше грађане, за бољи материјални статус и да тиме што желимо да наплатимо порез. Желимо да уложимо у нашу државу да сви живе боље“, рекао је министар у Јутарњем Дненику РТС.

Када је реч о резултатима наградне игре, Ђорђевић је рекао да 2014. године када смо кренули, добили смо добар резултат, а ове године поред понављања наградне игре и добрих резултата, желимо да уз нове акције и пројекте боримо и изборимо против сиве економије, у том смислу Министарство рада се укључило и покренуло акцију “стоп раду на црно“.

„Сви смо заједнички у борби против сиве економије и сматрам да ћемо у наредном периоду имати још више нових акција, не само у подучавању, већ и у мењању свести наших грађана. Желимо да  коренито променимо нашу државу када је реч о овој теми“, рекао је Ђорђевић.

Када је реч о одзиву грађана, министар Ђорђеић рекао је да је и пре него што је расписана занично наградна игра, стигао велики број коверти и да је 500.000 коверти “већ нашло пут у руке грађана”. Министар је изразио очекивање и да ће коверти бити много више него у претходној наградној игри.

У којој је фази у овом тренутку Закон о родној равноправности, има доста заинтересованих страна, доста полемика о томе? Нацрт закона је у вашем Министарству?

„Тако је, ми смо имплементирали све примедбе, имали смо јавну расправу, објављен је на нашем сајту Нацрт закона, људи су давали примедбе. Ја сам имао 12. фебруара састанак са госпођом Леном Аг, која је директорка Агенције за родну равноправност у Шведској. Шведска је, када је у питању родна равноправност у самом врху и ми желимо да искористимо пример праксе у Шведској и њихова искуства, а они су вољни да раде са нама“, рекао је Ђорђевић.

Да ли тај Закон подразумева и Савет за родну равноправност?

Не, Савет за родну равноправност је нешто што је проистекло из надлежности министарства, јер Закон о министарствима донет 29. јуна о.г. омогућио да формирамо сектор који се бави родном равноправношћу у оквиру министарства. Када су се створили услови да постоји тај сектор више није било потребе за Координациним телом. Ми се захваљујемо на свему ономе што је оно урадило, јер је њихов рад допринео да сектор тј. министарство има основ да успешно настави даље и ми ћемо сигурно у току ове године добити квалитетан Закон по мери свих наших грађана. Договорили смо са Швеђанима да им пошаљемо Нацрт Закона, и да они не само да нам помогну у изради и нам дају евентуалне сугестије, већ да касније заједно са нама прате саму имплементацију Закона.

Оставићемо могућност и да га у ходу мењамо, уколико буде било потребе и желим да када је реч о Закону о родној равнопраности, станемо раме уз раме са  најразвијеним земљама Европске уније. Нама није само циљ да донесемо овај закон, али и све друге  законе само “реда ради”, ми не желимо да будемо неко ко само пуко испуњава обавезе, већ желимо да будемо много испред  других. Не желимо да нас неко доживљава како испуњавамо обавезе само да би Србија ушла у ЕУ пошто пото, ми се боримо за наше грађане и урадићемо неке ствари, много боље него што су можда у Европској Унији јер то интерес Србије и наших грађана.

Медији су пренели да је код вас стигао и Закон о Старом сајмишту и о њему се много говорило, много пута, треба узети у обзир разне ставове, какви су ту рокови?

„Радна група која је раније формирана, урадила је Нацрт закона и предат  је нашем Министарству, који ће га интерно погледати и преправити, онако како правнички треба да изгледа сваки закон. Очекујем да се након тога Закон брзо нађе у интерресорној процедури и на Влади. Сматрам да Србија треба да има један такав Закон, треба да се сећамо прошлости, никада не треба да заборавимо шта се дешавало, јер то ће бити најбољи гарант да нам се исто то више никада не понови”, закључио је министар Ђорђевић.