Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије говори о социјалној помоћи и социјалним картама.

 

Право на социјалну помоћ или субвенције које обезбеђују локалне самоуправе преиспитују се једном годишње. Промену статуса корисника Центри за социјални рад готово да не могу да контролишу, а шта ће променити социјалне карте говори нам министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

 

За почетак, зна ли се барем оквирно или прецизно број људи у Србији који прима социјалну помоћ?

Зна се, ми то морамо да знамо. На крају сваког месеца знамо број људи који је примио социјалну помоћ, а на крају октобра 557.973 лица је примило разне видове социјалне помоћи. Ми водимо евиденцију и трудимо се да вршимо и контролу из месеца у месец и да у складу са оним колико имамо пара у буџету да распоређујемо те паре, јер знамо да је тим категоријама то врло потребно и да је потребно на неки начин да стигне у праве руке и у право време.

 

Како се креће тај број примаоца социјалне помоћи протеклих година, да ли је у расту, у паду?

Да Вам кажем, зависи од категорија, врше се анализе, мењају се закони, добијају се други основи за примање социјалне помоћи, неки прелазе из једне категорије у другу, али у принципу мислим да постоји тенденција лаганог пада.

 

Који подаци ће бити у основи садржани у социјалним картама, шта је то што ће одређивати тај социјални статус?

Влада Републике Србије и наша премијерка је у свом експозеу рекла да ми желимо да уђемо као држава у дигитализацију и да искористимо све предности дигитализације које она пружа. Једна од тих ствари јесте да базе података које постоје на нивоу државе и канцеларија која је оформљена у Влади Републике Србије,она координира и да више ако могу тако да кажем не ради свако сепаратно него да постоји план како желимо да радимо. Један од тих планова јесте и остваривање, формирање социјалних карата. То значи да ми желимо да искористимо све базе које су сада које су у оптицају које постоје и које су у употреби.

 

И да се умреже?

Тако је, да постоји са једне стране начин контроле тих база, да видимо ко су корисници и да се формира једна аналитичка база која ће да умрежи све те податке на једном месту. Значи, они који су носиоци одређене ствари могу да ажурирају и поделе информације у аналитичкој бази, а та аналтичка база окупиће на једном месту све податке, где ћемо моћи да о једном грађанину буквално на једном месту имамо све податке. Ти подаци ће моћи да се укрштају, умрежавају и да одређеним државним институцијама у зависности од тога како и ко има право на шта, дају податке или евентуално дају могућност да аналитиком нешто утврде или не утврде.

 

Јединствена база података, то смо утврдили, повезана је са информационим системима више институција, које институције ће бити повезане?

Да кренемо само од почетка, врло је комплексно израдити такву једну базу и стручни тим и радни тим који је оформљен на нивоу Министарства, који сарађује са канцеларијом тренутно је у фази тога шта је то све што треба да садржи та будућа аналитичка база. Државне институције које ће бити укључене јесу Пореска управа, Катастар, РФЗО, Регистар социјалних осигураника, разне институције које имају базе, што више података имамо то ће бити квалитетнија база касније за аналитику, која ће да пружа разним државним органима, у складу са оним какве они имају законске могућности, да користе податке и да им пружа могућност да врше анализе и евентуално раде ствари за које су они  у ствари меродавни, али друга ствар која треба да испрати све то јесте и измена закона и измена доношења неких подзаконских аката, како би та база била у складу са законом и дефинисала то ко и каква права има кад су у питању подаци који су у суштини врло лични.

 

Врло лични, врло комплексан посао, као што сте и сами рекли, социјална помоћ која је заиста веома значајна људима који је примају, самим тим ове социјалне карте ће у сваком смислу спречити злоупотребе, а опет са друге стране омогућити адекватну помоћ оним најугроженијима. Многи, на пример, берачи воћа у сезони или разноразни други послови који се обављају месец два дана раде на црно не пријављују се не били изгубили право на социјалну помоћ. Како ће се то регулисати, како ће социјалне карте утицати у том смислу?

Рекао сам да ће то бити врло комплексна база која ће имати доста података о сваком грађанину наше земље. С једне стране морамо прво да водимо рачуна о сигурности тога, желимо да ново формирана државна база података, буде део дата центра. Друга ствар јесте као што сам Вам рекао, доношење закона где морамо врло прецизно да дефинишемо ко има право и каква права има на увид у све то, трећа ствар јесте да ће аналитичка база с обзиром да ће имати у реалном времену мењање података, у складу са оним како основне базе мењају податке, давати врло корисне податке онима који су корисници у складу са својим законским могућностима. Конкретно, Инспекторат рада када се ради о Министарству рада моћи ће да укрсти податке који се тичу тога да ли су некоме плаћени порези и доприноси, да ли прима неку социјалну помоћ, да ли је тренутно на боловању,

значи много неких ствари. У суштини социјалне карте треба да иду у корист грађана и оне ће бити највећа корист нашим грађанима, који поред тога што ће бити све на једном месту и што ће бити онемогућено да било ко злоупотребљава, моћи ћемо да пружимо нашим грађанима све оно што је је њима било ускраћено и за шта је било потребно доста времена, сада ће можда моћи по аутоматизму да им се да.

 

То је нешто што ће бити регулисано, као што сте напоменули законом, да ли ће бити регулисано и моменти ситуације када неко губи право на социјалну помоћ?

Видите овако, ми имамо базу података у којој се укрштају рецимо, конкретно ради се о мени, хајде да кажемо тако, где ће бити све што се тиче мене, мојих података и тако даље. Ако нека база која је са стране рецимо, која је овлашћена за то, има број личне карте, матични број није потребно кад ја негде аплицирам, није потребно да опет у Министарство доносим извод из матичне књиге рођених, фотокопију личне карте, кад знамо да та база користи податак који је у том тренутку меродаван. Друго, знаће се све о неком грађанину када се уради пресек, као што сада он доноси гомилу неких папира да би доказао да он јесте социјално угрожен и да њему следује социјална помоћ.

 

Зна се апсолутно све из базе, да ли је запослен, колика су примања, када је колико радио и тако даље?

Аналитиком ћемо доћи до тога,  њему је држава потребна да би добио социјалну помоћ и наша идеја јесте и наш циљ јесте да тај грађанин по аутоматизму добије социјалну помоћ и да њему на праву адресу дође.

 

Наравно спречавамо све могуће проблеме.

Злоупотребе.

 

Злоупотребе, али и проблеме скупљања папира, доношење разноразне документације има и оних који не могу да дођу.

Има оних који немају могућност да дођу и плаћају друге да дођу, користе рецимо одређено време кад могу и кад су они способни да дођу негде. Ми желимо да изађемо у сусрет свим грађанима и сматрамо да је врло корисно и желимо да покажемо једну одговорност државе према нашим грађанима.

 

У прегледу штампе имали смо прилике да прочитамо да више од 180 малтене докумената се могу добити од куће из фотеље, односно тамо где смо увек први на шалтеру, тако у шали написано.

Али овде неће уопште бити потребно да прибављате било какве документе.

 

Настављамо на ту тему наравно, неће бити потребе за прибављање докумената јер у анализама ће бити све садржано, пошто је база података изузетно велика, то је веома комплексан посао, наравно за одређени велики број људим, становника. Колико се процењује да ће тај посао трајати, односно када ће се оформити и завршити та читава база?

Јесте, али ми смо свесно ушли у цео тај посао, јер ову ствар радимо за будућност, за нашу земљу и за наше грађане, желимо прво да и тражили смо модалитет и,бар тако кажу, најбоље уређена социјална карта јесте у Данској и ми користимо та искуства, а Данци желе нама да помогну у свему томе.

 

Каква су њихова искуства?

Цео систем како је уређен, како је уређен систем социјалних карата, какве све користи имају грађани Данске када је у питању коришћење социјалне карте, то ми желимо да искористимо у Србији. Ми желимо да наши грађани прескоче све оне муке које су други имали када су водили социјалне карте и да имамо одмах карту која се показала најбоља у свету и то ће бити копија тога.

 

Да ископирамо ми стандард и све остало из Данске успут.

То је почетак.

 

Добро, када ће почети да функционишу социјалне карте?

Радна група треба да установи како, на који начин ће да функционише та аналитичка база, који ће све то подаци да се сливају унутра и у току следеће године почиње фактички са израдом те аналитичке базе и ја очекујем да база сама по себи проради у току 2018., а у току 2019. у потпуности.