Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у емисији “Бизнис монитор” на РТВ телевизији рекао је да је приоритет рада Министарства у 2018. години борба против сиве економије и едукација грађана о користима које имају од спречавања рада на црно.

Недавно сте изјавили да ће грађани моћи електронски да провере да ли их је послодавац пријавио и да ли редовно уплаћује порезе и доприносе. Како ће то у пракси да се осети?

У оквиру пројекта “Реци не раду на црно”, који смо покренули са Норвежанима израдиће се веб сајт преко којег ће грађани  моћи да простим уносом свог матичног броја провере да ли им послодавац уплаћује здравствено осигурање и да ли их је пријавио. Желимо да у цео систем буде укључен и централни регистар, а следећи корак јесте обједињавање свих регистара, а то је управо израда социјалних карата. Укрштањем података добијаћемо одмах информацију да неко није пријављен и да је потребно да реагујемо. Када се успостави овај начин провере, мислим да ће у Србији рад на црно бити само статистичка грешка.

Сива економија у Србији чини око 30 одсто БДП-а, дневно због тога губимо око 8 милиона евра. Како спречити да се то и даље у будућности дешава?

Мере које спроводе Министарство финансија, Пореска управа и Министарство рада у оквиру свог домена и измене и допуне закона већ показују своје резултате.

Мислим да мале фирме и занати, који се налазе најчешће у сивој зони, а потребно је да их регистурјемо, можемо да заштитимо тиме што ћемо им дати потпуне бенефиције кад су у питању порези и доприноси. Треба потпуно да их растеретимо јер та занимања треба да постоје, јер су корисна за наше грађане. Уколико ова занимања постоје легално корисник услуге имаће и гаранцију квалитета.

Нама се предузетници у емисији стално жале да су инспекцијске службе у Србији репресивне, а не превентивне. Како Ви гледате на тај њихов коментар?

Било каква казнена мера није казнена уколико нема неку репресивну позадину, а људи се управо највише плаше новчане казне. Ја сам поборник тога да не треба уводити веће новчане казне пошто пото, јер имамо доста фирми које ако казните онолико колико би требало фактички их терате у сиву зону и на рад на црно.

Ми желимо да едукујемо с једне стране послодавце, а с друге стране и саме раднике, да знају ко и шта добија или губи радом на црно и изван њега. Људи сами морају да размисле да ли је исплативо да раде у сивој зони или не чиме ће, уз изменаме и допунаме нормативно правних аката, омогућити растерећење привреде.

Да ли сте или нисте задовољни прошлогодишњим резултатима самозапошљавања људи који су били на евиденцији Националне службе?

Људи најчешће не знају шта све држава жели и може да им помогне. Имамо много њих који не знају да након завршетка факултета, уколико први пут отварају своју фирму имају разне олакшице. Сви заједнички, и медији и министарство и држава, морамо да радимо на едукацији људи о свему што је потребно да знају. Новац постоји, али држава нема довољно пројеката и идеја. То млади људи треба да знају.

Младе људе морамо да задржимо у својој земљи, поготово у фундаменталним наукама јер ти кадрови недостају у Србији. Морамо им дати већу плату него што имају у иностранству, и запослити их у средњим предузећима, јер покретање већ добро позиционираног предузећа на тржишту са таквим младим човеком, који је велики потенцијал, даје нови замајац, и проширење. Запошљавање нових младих људи показало се, код људи који су радили у Финској пројекат, да су сви после тога добили стални посао. Зашто онда да не копирамо неког где видимо да постоји успех и то сто посто.

Програм социјалног предузетништва се наставља. Како ће ваше министарство се прилагодити том националном програму?

Социјално предузетништво већ постоји, али није законски регулисано, а надамо се да ће бити у току ове године. Ми желимо тачно да уоквиримо правила по којим ће функционисати социјално предузетништво и да категорију становништва, која прима неки облик социјалне помоћи подстакнемо да ради.