Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући на телевизији Коперникус у емисији „На кафи са Ђуком“ говорио је о борби против рада на „црно“, пензијама, систематизацији радних места, као и о иностраном усвајању деце из Србије.

Када је реч о иностраном усвајању, али и о домаћем усвајању, министар је рекао да је процедура врло једноставна али и ригорозна и контролисана.

„Србија је похваљена од свих страних и домаћих стручњака кад је у питању усвајања деце. Нажалост имамо доста деце без родитељског старања у хранитељским породицама и један мали број у установама социјалне заштите, али наши људи морају да знају да дете не може бити усвојено уколико је неко од родитеља жив, а није у судском поступку лишен родитељског права због грубе злоупотребе или занемаривања свог права на штету детета, без обзира у каквом су стању, односно док родитељи не дају писану сагласност“, истакао је Ђорђевић.

Према речима министра у Министарству се води Лични регистар потенцијалних усвојитеља и усвојеника на којем се тренутно налази око 740 парова који су стекли општу подобност за усвојење и око 260 деце која могу бити усвојена. Јединствени лични регистар није „листа чекања“ него „листа могућности“.

„За многу ову децу нећемо наћи усвојитеље јер нажалост, углавном сви домаћи потенцијални усвојитељи  траже да да дете буде млађег узраста, српске националности и ментално и физички здраво“, рекао је Ђорђевић.

Како министар наводи, на тзв. „инострано усвојење“ углавном иду деца са озбиљним здравственим и развојним проблемима за које се у року од једне године нису могли наћи усвојитељи међу домаћим држављанима.

„Без обзира на то, када дође до усвајања, када се појаве страни држављани који хоће да усвоје дете које има посебне потребе или ромско дете, још једном се од стране тима Министарства изврши контрола законитости и правилности одлуке центра за социјални рад за примену института међудржавног усвајања  и зато је процес иностраног усвајања дуг“, нагласио је министар.

Министар је рекао да ниједно дете није дато у иностранство докле год су постојали потенцијални усвојитељи из Србије.

„Нажалост наши људи су врло ригорозни у својим захтевима и ми немамо довољно деце да би могли да изађемо у сусрет свима. Кад год неко усваја дете, ја лично, обавим разговор са родитељима и питам их да ли је било неправилности. Наравно вршимо контролу и када дете буде усвојено, чак и кад оде у иностранство. Пратимо децу коју су усвојили страни држављани, у складу са Хашком конвенцијом о међудржавном усвојењу, у наредне три годину, након закљученог усвојења, јер желимо да знамо у каквим условима дете живи и како се развија“, истакао је министар Ђорђевић.