Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у интервјуу за часопис  Пензија говори о побољшању положаја пензионера и смањењу незапослености.

„Ако наставимо да остварујемо добре резултате, можемо да направимо простор у буџету за додатно повећање пензијских чекова“

Ценимо и препознајемо одрицање и допринос који су пензионери дали током свог радног века, али и тако што су поднели велики део терета у стабилизацији јавних финансија. Добри фискални резултати у 2017. години омогућили су повећање плата и пензија од нове године. Наставићемо да радимо на томе да постижемо што боље фискалне резултате, тако да ћемо правити простора у буџету за додатно повећање пензија, каже у интервјуу за Пензију Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Шта још Министарство планира да уради по питању бољег материјалног статуса пензионера?

Министарство наставља да чини напоре и предузима потребне мере за побољшање материјалног положаја старијих грађана, па тако и пензионера.Наставићемо да се залажемо и радимо на томе да постижемо што боље фискалнерезултате, тако да ћемо правити простор у буџету за додатно повећање пензија. Истовремено, како би у потпуности сагледали њихов статус, неопходно је приступити изради социјалних карата, односно информационог система који би подржавао пословне процесе у систему социјалне заштите, обезбеђивао повезивање са другим системима и институцијама и тиме олакшао приступ правима и услугама. Систем би омогућио и формирање аналитичке базе, што би знатно допринело креирању политике и праћењу ефеката мера, чиме би се побољшало и усмеравање средстава.

Који су још планови Министарства на пољу бољег живота најстаријих грађана?

Развој услуга у заједници је свакако један од услова бољег живота старијих грађана. Важно је да у својој локалној заједници могу да користе услуге социјалне заштите које ће подржати њихов останак у породичном окружењу, и спречити раздвајање од породице и кидање сродничких и социјалних веза због потребе за смештајем. У том смислу, министарство ће посебну пажњу посветити подршци локалним самоуправама у успостављању и развоју услуга у заједници, пре свега кроз наменске трансфере мање развијеним и неразвијеним локалним самоуправама, али и посветити пажњу начину њиховог трошења и контроли квалитета успостављених услуга.

Сениори су често жртве предрасуда, одбацивања, искоришћавања, па и насиља. Како то спречити?

Једнако је важно да се и у превенцији насиља, као и на ублажавању његових последица, мобилишу сви друштвени ресурси. Проблему насиља над старијима треба приступити и мултисекторски, са нагласком на истраживањима, едукацији, превентивном деловању и сензибилизацији стручњака, старијих људи и шире јавности.Насиље према старијим људима је у нашој култури још табу тема. Починиоци су врло често блиске особе, било да су чланови породице па насиље над старијима „остаје чувана породична тајна“, или су то запослени у институцијама који воде бригу о њима. Старији људи се тешко одлучују да потраже заштиту јер своју ситуацију сматрају срамотном, мисле да ће бити несхваћени, живе у страху од последица или се жртвују за породицу.

Истраживања потврђују да чак три четвртине старијих људи у личном животу не препознаје дискриминацију због старости.Они који је препознају, виде је у односу институција према њима, пре свега здравствених установа и администрације. Иако подаци о пријављеним случајевима насиља последњих година расту, постоји основано уверење да је насиље над старијима, у свим сферама живота и свим појавним облицима, много присутније него што то евиденције говоре. Грађанска и професионална обавеза свих нас јесте да не ћутимо на уочено насиље, било да се оно дешава у нашем комшилуку, на улици или установи у којој радимо. Насиље није само проблем појединца, већ и проблем државе, друштва. Особе од ауторитета играју значајну улогу и њихов ауторитет у превенцији и сузбијању насиља над старијима не сме се подривати, већ подстицати и неговати.  Треба почети од професионалаца који уче нашу децу да не буду насилници, жртве да не треба да трпе насиље, а посматраче да реагују, а не само да га посматрају, преко професионалаца који су у ситуацији да уочавају последице, запослених у систему социјалне заштите, лекара, у полицији, судству и свим другим комлементарним системима. Информисање и едукација шире јавности, али и самих старијих људи о феномену, први је корак борбе против насиља над старијим људима.

Подршка и помоћ у заштити старијих који су изложени било ком облику насиља је надлежност и обавеза свих државних институција. У оквиру система социјалне заштите, центри за социјални рад су одговорни за њихову заштиту и пружање свих видова помоћи путем заједничког деловања са полицијом и правосудним системом у заустављању насиља, спровођења мера заштите, психосоцијалне подршке, правне и материјалне помоћи.

Министар сте и рада и запошљавања, па одговорите нашим читаоцима чија питања почињу са: „Имам сина/унука, на Бироу је, не може да нађе посао...“

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Национална служба за запошљавање обавља послове посредовања у запошљавању, дакле послове повезивања лица која траже запослење и послодаваца који су исказали потребу за запошљавањем кадрова. Пријавом и редовним јављањем саветнику за запошљавање, незапослена лица добијају могућност укључивања у мере активне политике запошљавања ради унапређења запослености, односно стицања додатних знања, вештина и компетенција за конкурентније иступање на тржишту рада. Јавни позиви за реализацију мера активне политике запошљавања расписала је Национална служба за запошљавање 7. фебруара 2017. године, а планиран је обухват 131.230 незапослених лица. Паралелно с наведеним, лица која траже запослење треба континуирано и интензивно да прате информације о потражњи за радном снагом, односно да активно траже посао и подносе пријаве за запослење које је у складу са стеченим компетенцијама, личним карактеристикама и жељеним каријерним развојем.

Долазе ли бољи дани за незапослене и када?

Према подацима из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, у другом кварталу 2017. године забележен је највећи број запослених (2.881.000) и најмањи број незапослених (384.100) у периоду 2014–2017. године, због чега су и стопе активности (54,5%) и запослености (48,1%) највише, а стопа незапослености најнижа (11,8%). Уколико се посматрају подаци о регистрованој незапослености, број незапослених лица перманентно опада, односно на крају месеца септембра 2017. године на евиденцији незапослених налазило се 622.971 лице, што представља смањење за 77.976 лица у односу на децембар 2016. године. Наше министарство наставиће са спровођењем активности у циљу достизања стабилног, одрживог и ефикасног тренда раста запослености и тиме пружити свој допринос пуном остваривању постављених националних економских циљева и реформских процеса. У функцији наведеног је и процес припреме Националног акционог плана запошљавања за 2018. годину, којим се утврђују конкретни програми и мере активне политике запошљавања који ће се у предметној години и реализовати, категорије теже запошљивих лица које имају приоритет приликом укључивања у програме и мере и друге активности од значаја за побољшање пложаја незапослених на тржишту рада.

Најављује се увоз радне снаге у Србију, а на Бироу је 628.000 грађана без посла. Како то?

Имајући у виду да постављено питање не садржи кључне информације на основу којих би се сагледао аспект понуде и потражње на националном тржишту рада за конкретне тражене, а недостајуће профиле, односно разлози/оправданост евентуалног „увоза радне снаге“, указујемо да је област запошљавања страних држављана у Републици Србији регулисана Законом о запошљавању странаца који је усклађен са међународном регулативом која се односи на радне миграције и слободу кретања радника. Закон уређује могућности заснивања радног односа са странцима, односно закључивања других уговора којима се остварују права по основу рада, као и самозапошљавања странаца под прецизно уређеним условима, могућност утврђивања квоте, односно ограничења броја странаца који остварују права на рад у складу са стањем и кретањем на тржишту рада у Републици и друго. У прилог чињеници да се потребе националног тржишта рада приоритетно задовољавају запошљавањем домицилног становништва јесте и податак да је у периоду јануар-август 2017. године, Национална служба за запошљавање издала укупно 4.734 радних дозвола за странце.