Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Дневнику Радио-телевизије Србије говори о једнократној помоћи пензионерима, сениор картицама, социјалним картама, као и о осталим активностима које спроводи ресорно министарство.

Најављена је исплата једнократне помоћи пензионерима, 5.000 динара. И прошле године, добили су ту помоћ. Дакле, сви пензионери ће помоћ добити у наредних неколико дана, је л' тако?

Тако је. 1.750.000 пензионера може да очекује исплату једнократне помоћи од 5.000 динара. Та помоћ ће одмах бити исплаћена онима који примају пензију преко текућег рачуна, а у наредна два до три дана од тог момента за све остале који примају на кућну адресу, а њих је око 415.000.

За то је држава издвојила око девет милијарди динара, ако се не варам?

8.8 милијарди динара заједно са трошковима које имамо, за оне који примају пензију на кућну адресу.

Да ли ће овај штрајк у Пошти, у неким поштама у Србији, успорити динамику те исплате и осталих исплата?

Не. За нас су пензионери приоритет у овом тренутку и њима ће исплата бити у наредних неколико дана. Онима који примају пензију преко текућег рачуна, њима ће уплата свакако бити раније, тако да сви могу да очекују да у пар дана добију ову једнократну помоћ.

А да ли знате нешто, само кратко да се осврнемо и на то, дакле, о том штрајку у Пошти. Штрајкачи су тражили да разговарају са ресорним министром, са министром Љајићем.

Очекујемо да после тог разговора имамо више детаља о томе шта су њихови захтеви. Свакако уколико има потребе Агенција за мирно решавање спорова ће се укључити у то и надам се да ће врло брзо бити решено на обострану корист свих, јер Пошта је врло битан сегмент у нашем друштву и мислим да свакако  треба да видимо шта су захтеви, али ће држава наравно радити на томе да сви буду задовољни и да сви наставе са својим послом.

Дакле, шта још могу да очекују најстарији суграђани? Пензије ће бити повећане за пет одсто, то почиње од 1. јануара. Ви сте рекли и да очекујете Сениор картице у другим градовима у Србији. Је ли то нека препорука локалним самоуправама, пошто оне доносе одлуку о томе?

Тако је. То јесте препорука локалним самоуправама, с обзиром да видимо да је велико интересовање у Београду за Сениор картицама. Наш градоначелник је на презентацији представио шта отприлике од њих очекује. Наравно, нећемо ту да станемо. Ми желимо да грађани, одосно пензионери, који желе да дођу до Сениор каритца у Београду, који су грађани Београда, то могу да  добију на два начина, или да аплицирају директно у граду или да зову, уколико имају било каквих проблема, питања, могу и преко телефона. У сваком случају, врло брзо и ефикасно могу да дођу до бизнис, односно београдских сениор картица и на тај начин до неких попуста које је Град Београд спремио за њих, односно приватници и друштвено одговорне фирме које желе да нам помогну. Ми ћемо свакако у наредној години покушати да тај начин приступа и помоћи пензионерима проширимо и на друге делове Србије. У овом тренутку знамо да су Нови Сад и Ниш заинтересовани. Ми позивамо и остале локалне самоуправе да крену овим путем и у случају да имају било каквих питања, ако им треба било каква помоћ, Министарство рада је ту да помогне.

Ви сте најавили да ће коначно бити израђене социјалне карте. То се дуго најављује и тежак је посао. Требало би да те социјалне карте доведу до праведније расподеле социјалне помоћи. Да ли сте потпуно уверени да ће то заживети до 2019. године? Тако сте рекли.

Јесте. Направили смо план, имамо подршку. Причао сам и са нашом премијерком о томе, свакако, пошто се ради о великој аналитичкој бази. Ми желимо да заједно са канцеларијом која је основана од стране Владе, да заједно са њима направимо стратегију и да заједнички радимо на томе. Мислим да ће то бити велики и квалитативни искорак напред, јер ће наши грађани и грађанке добити праведнију расподелу онога што држава њима жели да да и што може да им да. Оно што је идеја јесте да држава своју помоћ коју даје да првенствено на праведнији начин и друго да пробамо да смањимо било какав вид злоупотребе.

Којих је до сада било?

Ми желимо да спутамо било какву злоупотребу, али овако ћемо то радити по аутоматизму. Оно што је највећа предност израде социјалних карата јесте да ће убудуће наши грађани по аутоматизму добијати социјалну помоћ. Значи, држава жели да буде друштвено одговорна, да препозна оног коме треба да помогне и да он добије социјалну помоћ, да нема потребе за администрацијом, за непотребним чекањем у редовима, за папирологијом и тако даље, већ да наши грађани помоћ  добију према подацима којима располажемо.

Када је реч о подстицају запошљавања, и то је веома важно, премијерка је најавила могућност повећања неопорезивог дела зараде, а такође се најављује и да би почетници у бизнису могли да буду ослобођени пореских обавеза у првих годину дана рада. Дакле, то је такође најавио министар финансија. Колико су те ствари извесне? Колико сам разумела, ММФ се сагласио, сматрају да то не би било превелико оптерећење за државну касу.

Неколико ствари желимо да радимо кад је у питању запошљавање. Прво, желимо да имамо стратегију, да видимо, кад је образовање у питању, шта је то што је потребно и у којим деловима наше земље треба да развијамо који вид образовања. Такође, имамо сада у неким деловима државе недостатак радне снаге. Желимо да извршимо анкетирање и да видимо да оно што смо радили са ИТ стручњацима применимо и у неким другим занимањима, да следеће године урадимо преквалификацију, како би надоместили тај недостатак радне снаге. Кад су у питању повластице, ми желимо, то је министар финансија рекао, да све оно што радимо буде неутрално по буџет, да не би управо угрозили досадашњи рад, а то је да имамо вишак и да га распоредимо нашим грађанима и да немамо проблем због којег бисмо сутра морали да се задужујемо. Нама је то врло битно. Свакако, нећемо да гледамо само једну страну. Ми желимо да и послодавцима да изађемо у сусрет, јер је врло битно да и наша привреда добије замајац.

Ви сте у Вашем министарству одлучили да пружите прилику студентима, односно дипломцима са факултета да обаве праксу у Вашем министарству. Ако се не варам, до сада сарађујете са Факултетом политичких наука и Правним факултетом. О чему се ради? Колико би трајала та пракса?

Тако је. За сада само они, али постоји интересовање да се укључе и други факултети. Пракса траје три месеца, тренутно се налази 200 студената на волонтирању, који су на завршним годинама студија, дипломских и постдипломских студија. Они се налазе код нас, три месеца их распоређујемо и на неки начин циркулишу по министарству, центрима за социјални рад, домовима и у самом министарству, и после три месеца њихови ментори им дају неке врсте оцена и препоруке за њихово даље запошљавање. Жеља нам је да сутра када се отвори радно место и у министарству, ти млади, нови људи дођу код нас, али свакако и да ако аплицирају на неком другом месту, имају неку врсту препоруке, с обзиром да је то на неки начин њихов први посао. Постоји интересовање и других факултета за потписивањем споразума о сарадњи, чак и у другим деловима наше земље, а мислим  и да ће врло брзо бити и потписани.