Kакве су санкције прописане и колико се поштују заштитне мере против корона вируса у компанијама у Србији које су донете у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан рад, каква је ситуација у домовима социјалне заштите, али и о оцени минималне зараде говорио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући на телевизији Пинк у емисији „Свитање“.

Министар Ђорђевић истакао је да план мера везаних за епидемију корона вируса које су послодавци били дужни да донесу до 10. августа, није требало уопште да их оптерети већ, на неки начин, само да прилагоди тренутној ситуацији и ономе што су послодавци примењивали и раније како би заштитили своје раднике.

„Ми смо само хтели да те мере постоје у облику докумената који ће бити могуће да се виде како би и радници сами знали шта то све могу да очекују од свог послодавца, као и које су њихове обавезе. Уколико било који послодавац има недоумице он може да се обрати Управи за безбедност и здравље на раду који ће им дати прецизне информације о свему што их занима“, рекао је Ђорђевић.

Како каже, инспекцијским надзорима утврђено је да је већина њих поступила правилно. Радници су такође увек могли да се јаве Инспекцији рада уколико неки послодавац није испоштовао мере. На основу пријава које су подносили радници, Инспекција рада, али и Санитарна инспекција, која је на неки начин надлежна када су у питању заразне болести, излазила је на терен и налагала одрежене мере.

„Било је оних који се нису придржавали, било је оних који стварно нису знали да би требало да те мере буду на неком вишем нивоу, а постојале су оне компаније које су мере имале на много вишем нивоу у неким тренуцима него што се захтевало. Али, кажем, свако је из свог аспекта, наравно, брине о својим радницима. Било је наравно врло, врло мали број оних који то нису чинили и који су кажњени и по Закону о инспекцијском надзору, али и по Закону о безбедности и здрављу на раду. Те казне се крећу од 10 до 20 хиљада за појединце, за раднике, затим 40 до 50 за лица која су задужена за безбедност и здравље на раду, 400 до 500 хиљада за предузетнике и од 800 хиљада до милион за послодавце“, навео је Ђорђевић и још једном нагласио да циљ појачаних контрола нису казне, већ да се и послодавцима и радницима помогне да све мере донесу у складу са законом, како би сви заједно из ове пандемије изашли што пре.

Kада је у питању други пакет помоћи привреди, министар је рекао да је прошле недеље исплаћена минимална зарада за тачно 253.327 привредних субјеката, 1.016.535 запослени, а било је 13.550 нових привредних субјеката.

„То потврђује чињеницу да су мере, које су наш председник и Влада предложили, свакако дале ефекат. Имали смо чак и више запослених, негде око близу 7.000.  С обзиром на конкретне и адекватне мере Владе Републике Србије и Министарства финансија одређени број људи је задржао посао, а појавила су се и нека нова занимања. Мислим да је и Национална служба за запошљавање ту одиграла једну добру улогу, обзиром да је кренула у своју трансформацију и прилагодила се потребама на тржишту рада. Почела је и израда акционпг плана за ову годину, преквалификације и доквалификације, али смо се у тренутку појаве пандемије врло брзо на неки начин престројили и почели са неким новим мерама обуке на самом тржишту рада за тренутно потребе које су биле. Такође, велика потреба је била за лекарима, медицинским особљем, неговатељицама. Сами знате да су велика већина њих добила и посао у току ове пандемије, тако да је све то на неки начин, кад се стави на гомилу, допринело томе да имамо одличне резултате. Ја бих чак рекао одличне, јер они у неком, да кажем, нормалном времену, можда не би тако биле оцењене, али кад погледамо шта се све дешава у свету, у неразвијеним земљама, онда ми можемо да кажемо да су мере Владе и онога што је наш председник одрадио, показале одличне резултате“, каже министар и додаје да је циљ Владе Србије и даље исти, а то је да до 2025. године просечна плата буде 900 евра просечна плата, а пензија 440.

Како каже, држава је и за оне који су остали без посла, а који су били пријављени, преко Националне службе за запошљавање омогућила да добију новчану накнаду у случају незапослености и тиме пружи могућност да премосте одређени период. Министар је истакао и да ускоро заживети и уредба „Моја прва плата“ којом ће се младима који заврше средњу школу или факултет, са средњим или високим образовањем, омогућити да могу на неки начин дођу брзо до свог посла тако што ће одређени период радити у одређеним компанијама, добијати одређену новчану накнаду, показати своје способности за оно за шта су се школовали и једноставно се препоручити том послодавцу.

„То је могуће у свим областима, код свих послодаваца и ја, ето, позивам њих да аплицирају, како бисмо на неки начин заједно тим младим људима дали прилику да раде и да добију први посао“, нагласио је министар.

Према речима министра, рад на црно, нажалост, и даље постоји, али како каже иде се ка томе да у једном тренутку он буде потпуно искорењен. рад на црно, с обзиром да имамо све веће поверење и самих грађана, с обзиром да је ...

„Потреба за радном снагом је све већа. Послодавци ће бити приморани да пријављују раднике, јер ти радници су једноставно тражени на тржишту и отићи ће код оног ко жели да их пријави или код онога ко му даје већу плату. Тако се сада на неки начин формира тржиште рада у Србији. 2017. године кад смо почели са пројектом „Реци не раду на црно“, имали смо 70 хиљада инспекцијских надзора и преко 10 хиљада оних које смо за годину дана затекли да раде на црно. Велика већина њих у сваком погледу добије тај посао после тога, али већ следеће године, 2018, 2019. број надзора се увећавао, а број људи које смо налазили на раду на црно је био све мањи. Ове године смо затекли, до сада, неких 3.000, за шест месеци, што је далеко, далеко мање него ранијих година. Оно што је такође веома битно јесте да и радници имају поверење у државу и да сами пријављују послодавце који их не пријављују, јер схватају да када Инспекција рада изађе, они не губе тај посао, већ напротив, у 95% случаја добијају за стално и добијају уговор о раду“, објашњава министар.

На питање, каква је епидемиолошка ситуација у домовима социјалне заштите Ђорђевић је рекао да постоје успони и падови, али оно што је битно јесте да се систем уходао, да се на време превентивно делује. Како каже, вирус може да уђе у установе једино преко запослених и уколико се успостави чињеница да је запослени био у контакту са одређеним корисницима, врло брзо се са Министарством здравља, са санитарним инспекцијама, установи да ли постоји ризик и у којој мери.

„Тестирају се корисници и они који су позитивни почињу одмах добијају терапију, тако да су сви они који су били заражени били лакше клиничке слике. Оно што је такође битно, да њихов број сада опада, да немамо нових случајева. Можда грађанима то делује мало спорије, али ми тражимо да имају два ПЦР теста када их скидамо са те листе, тако да, ради сигурности и ради других корисника који су у дому и кад се они враћају, ми на неки начин тражимо да будемо ригорозни и да их лако стављамо на списак, али их теже уклањамо“, рекао је министар.

На крају гостовања Ђорђевић је нагласио да послао поруку у име Владе Републике Србије:

„Желимо да стандард наших радника буде бољи, да олакшамо нашим послодавцима. Мере које смо доносили и које ћемо тек доносити, свакако ће имати то за циљ, тако да, оно што могу увек и радници и послодавци да се надају, то је да ће предлог Владе увек бити конкретан, у складу са могућностима, са крајњим циљем оним што смо рекли, да просечне плате 2025. године у Србији буду 900 евра, а пензије 440 и такве мере морају да буду донесене сада. Можда неко неће бити задовољан, али оно што је битно то је да имамо крајњи циљ око кога морамо да се договоримо, а то је овај план „Србија 2025“. Бојазни, нема, нема разлога за било какав страх. Влада Републике Србије ће сигурно радити на томе да стандард наших радника буде бољи“, поручио је министар.