"Зато ћемо и Дарју памтити, док је овог народа, јер је помиловала главу наше деце, придржала руку неке наше мајке, зато ћемо је памтити, јер је била ту, кад више нико није био са нама. Србија и Русија, увек су знале да изаберу страну слободе. Ми никада нисмо били на погрешној страни света", рекао је министар.

Како је истакао, данас, пред унуцима и праунуцима Дринске дивизије, са поносом може да каже да смо бар овај дан учинили своје претке поносним, што нисмо заборавили, што чувамо памћење на оне који су били са нама, када је било тешко, најтеже.

"Срби су народ добар, поносан, вредан, честит, који је навикао да своје битке води сам, скоро стидљив, не тражи помоћ, али када му неко пружи руку, када буде уз њега када је тешко, Србин то памти док је жив", рекао је Вулин.

Срби су народ који уме да цени слободу, да се бори за њу, али Срби су народ који уме да цени право пријатељство, рекао је Вулин и нагласио да је данашња церемонија подсећање на несебичност, храброст, љубав два народа који су се доказали у најтежим временима.

Подвлачи да заједничка прошлост и историја Срба и Руса обавезују да наша два народа још више раде на развијању односа и данас и сутра, као и да су Србија и Русија пријатељске земље, земље које препознају и подржавају једна другу врло често, које разумеју да су најбитније вредности у односима држава међусобно поштовање и независност.

"Мало је народа који своју земљу зову мајком. Срби и Руси то раде. И не зову је случајно мајком, јер за мајку се живи, бори, и умире када мора. Срби и Руси знају шта значи имати мајку за коју вреди живети и умрети. 100 година је мало, да бисмо заборавили какав је рат био, ко је где био, да нису сви исти. Сто година је мало, да би се од жртве направио џелат и од џелата жртва", рекао је министар.

Додаје да је такође 100 година мало да би се заборавило "ко је с које стране Дрине прелазио, са нама делио муку, тугу, јад, да бисмо заборавили ко нам је тугу, муку и јад нанео".

"Нису исти и не могу бити исти они који су из вражје сатније прелазили Дрину, и они који су их из Дринске дивизије овде чекали. Нису исти и не могу да буду исти и мало је 100 година да их изједначе", истакао је Вулин.

Каже да, док год Срби живе са обе стране реке, српска је река, те да за ових 1.000 година, док су ту, док памте, пишу, није било случаја да су заборавили када је неко са њима делио тугу, радост, када их је гледао као људе, да му нису људски вратили.

"На овом парчету земље, где се расло, где се усправљало, за које се борило, вредело живети, вредело умрети, вреди трајати, градити и не дати је ником, колико год био велики. Нису је давали бољи и већи од нас, што бисмо то чинили ми", рекао је министар.

Истиче да, колико још векова да прође, неће бити довољно да изједначи оне који су на Дрини донели крв и оне који су се овде родили, желећи само да трају, да се заборави ко је са Србима делио муку и бол и ко ће са њима заувек делити радост.

"Нека је успомена вечна на хероје Дрине, на руску хероину Дарију", рекао је министар.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепуринрекао је да је још пре него што је Русија ушла у рат с Немачком, Дарија дошла овде, "лепа, млада, из добро ситуиране породице", из једне од најпознатијих престоница света, царског Санкт Петербурга, да спашава рањенике са бојишта, да им пружи помоћ.

"Време тече брзо и изгледа да је прошло 100 година, а чини се да је то било јуче. Постоје велике чињенице из историје, али постоје и мале, попут ове данашње. Осећања која имају наши народи - саучешће, патриотизам и веома су важна братска осећања између Руса и Срба", рекао је Чепурин.

Сматра да је скромна спомен-плоча, која је данас отворена, веома симболичан, али упадљив знак у односима између наших народа.

Дарја Коробкина, добровољно је отишла да се бори на страни Србије у Првом светском рату, имала је 26 година, када је стигла у Србију. Упућена је у Ваљево, где је помагала српским рањеницима у болници, али је на лично инсистирање пребачена на прву линију фронта, на Дрину. Погинула је 2. октобра 1914, на Гучеву, док је пружала помоћ рањенику.

У Бајиној Башти данас такође је боравила делегација из руског града Тутајева, која је спонзор радова и чије је предузеће израдило спомен- плочу, као и херој Руске Федерације Алексеј Чагин, који је више пута долазио у Србију.