Вулин је, отварајући на Калемегдану државну церемонију обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, истакао да је Србија из два светска рата научила лекцију да може да траје само ако сукобе великих избегава и води рачуна прво, али никада једино, о себи.

"Срби су скроман и често ћутљив народ, али сањају отворених очију. Срби траже од великог света, од себе, али најпре од оних који одлучују како се дели ова планета, да извуку поуку из Првог и Другог светског рата и допусте Србији сан да се роди једна генерација која ће се родити и умрети а да неће учествовати у неком рату", казао је Вулин.

Остварење тог сна, како је истакао, није доживела ниједна генерација Срба, али постоји нада да ће генерацији деце која сада стасавају бити дозвољено да тај сан постане јава.

Свет је, како је подсетио, тонуо у велике сукобе и ужасе онда када би сила заменила право, а данас су, после искустава Другог светског рата, чувари права организације попут УН и ОЕБС-а.

Осврћући се на полемике о одговорности Србије за Први светски рат, Вулин је истакао да "царска и краљевска височанства жељна ваздуха, воде, земље и робља" не могу да буду једнако одговорни као они који су имали само грех рођења и трајања на једном парчету земље.

"Србија је увек била на правој страни и ако нешто велики и силни могу да науче од Србије, то је да је Србија увек била на страни светла и слободе и да никад није била на погрешној страни. Велики треба да знају да је Србија увек тражила светло које ће бити светло за све друге", рекао је Вулин.

Подсећајући на велике жртве Србије у Првом светском рату, Вулин је рекао да Срби не могу да се не питају зашто је у њему убијено 800.000 српских цивила и зашто су одмах по Сарајевском атентату постали жртва прогона и насиља широм региона.

Свечана академија, у организацији Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, чији је Вулин председник, почела је химном "Боже правде", у присуству високих званица, међу којима су били потпредседница Владе Србије Кори Удовички, министар полиције Небојша Стефановић и други, као и многобројни грађани.

Земунски камерни хор и оркестар са диригентом Ђорђем Станковићем извео је "Марш на Дрину", "Топџијско коло", "Србијанку", фрагменте из "Опела" Стевана Христића посвећеног жртвама рата.

Драмски уметници Михаило Лађевац, Соња Кнежевић и Хаџи Ненад Маричић су кроз историјске и документарне текстове подсетили на почетак Првог светског рата, славне битке и српске победе, али и велико страдање српске војске и народа.

Посебно дирљив био је наступ мајора Љубише Стојичића, трубача Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије са нумером "Ил Силензио" (Тишина), којом је током рата одавана последња почаст погинулим војницима.

"Тишина" је, на предлог Председништва Савета министара Италије, данас изведена и у многим другим земљама, на симболичним локалитетима.

Програм на Калемегдану, чији је сценариста била драматург и књижевница Ивана Димицих, завршен је песмом "Востани Сербије".

Свечана академија одржана је у павиљону "Цвијета Зузорић", а не како је било планирано код споменика Победник, због лоших временских услова.

У реализацији су учествовали ЈП Београдска тврђава, Удружење ликовних уметника Србије и Радио телевизија Србије.