Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на крају дводневне посете Руској Федерацији, одржао је предавање на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) на тему „Србија верна својим грађанима“.

У свом уводном обраћању министар Ђорђевић рекао је да је Влада Републике Србије у претходне три године урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама, уз много стручности и знања, као и уз дугорочно пројектовану визију развоја, са јасно дефинисаним стратешким опредељењима у области економије, међународно - економских односа, спољно - политичких односа и других области од значаја за целокупан друштвено - економски развој.

„Иако је много тога већ урађено, иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, то још увек не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама још увек стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити“, истакао је Ђорђевић.

Ђорђевић је, на самом почетку предавања напоменуо да од 1991. године, када је  у Србији започео транзициони период, до 2014. године, односно доласка Александра Вучића на чело Владе, у Србији није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања.

Министар Ђорђевић  додао је да тада није било довољно воље, а ни подршке грађана да се одупру нејасним, недоследним и недефинисаним покушајима реформе друштва, док је такозвана ,,друштвена елита”, упорно одбијала да одустајањем од дела привилегија које је стекла у социјализму и која је некритички охрабривала неделотворне покушаје да се сав терет реформи свали на плећа највећег броја грађана који се, као и држава, задуживао преко сваке мере, у очајничком покушају да се одржи изнад границе сиромаштва.

„Грађанско незадовољство показало се као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић. Грађани су у њему препознали јасно формулисан предлог једне заокружене и доследно спроведене трансформације друштва према условима тржишне економије и побољшању животног стандарда свих грађана Србије, при чему нико неће бити привилегован нити изузет из тог процеса, а терет реформи ће тако бити равномерно и праведније распоређен. Поверење велике већине грађана, које му је због тога указано 2014. године, а потврђивано на изборима 2016. и 2017. године, и велику енергију грађанског незадовољства учинком његових претходника, Александар Вучић је мудро усмерио ка мобилизацији целокупног српског друштва за спровођење коренитих реформи које по својој природи не могу имати популистички карактер, али које за свој епилог имају опоравак српске економије, привреде и животног стандарда, чему и ми сведочимо данас када видимо државни буџет за 2018. годину, који је пре свега развојни. Влада је за кратко време остварила одрживу равнотежу између реформских циљева и захтева ММФ. Почетне буџетске уштеде зауставиле су даље негативне тенденције и пораст дефицита“, истакао је Ђорђевић.

Када је реч о приоритетима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Ђорђевић је рекао  да је посебна пажња посвећена борби против сиве економије, запошљавању, демографском питању, али и инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија. Овакву политику министарства показује и буџет за 2018. годину којим су предвиђена знатно већа издвајања за бригу о најугроженијима. У тој бризи, можда најбитнији задатак који стоји пред министарством јесте израда социјалних карата.

„Социјалне карте ће са једне стране помоћи држави да се обрачуна са корупцијом, јер ће обезбеђивати преглед имовине и прихода, како појединца тако и повезаних лица, а са друге стране олакшаће борбу против стигматизације у друштву, јер постоје они које је срамота да затраже социјалну помоћ која им припада. Управо они претходни, односно особе склоне корупцији, јесу и највећи противници увођења социјалних карата, јер ће се увезивањем и разменом података између разних државних институција видети ко и са коликом имовином располаже, а то може иницирати даље испитивање како се до ње дошло. То омогућава да се искључе из права они који заправо не би требало да остварују одређено право, а другима би омогућило да лакше остваре своје право. Систем социјалних карата Србија уводи са циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања, чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана. Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза“, објаснио је у свом излагању Ђорђевић.

Ђорђевић верује да ће све ово помоћи излазак из економске и социјалне кризе, али да тај пут није нимало лак и једноставан.

Због тога, наглашава министар Ђорђевић,  креирање и спровођење економске политике у жељеном правцу треба да се одвија паралелно са процесом реформисања система вредности у друштву, уз подстицање промене погледа на свет, који се налази у сталним променама, и редефинисање односа према раду, нарочито код оног дела становништва, чији посао подразумева и преузимање одговорности за друге људе.

Министар Ђорђевић захвалио се Универзитету на позиву и поручио да уколико немамо визију о томе како ће изгледати боља верзија наше будућности, онда наша будућност прети да буде пуко понављање прошлости, што никако не смемо дозволити.

Председник Републике Србије Александар Вучић, од прошлог децембра почасни  је доктор овог института, када је одржао предавање на тему „Србија, чувар независности, суверенитета - важност самосталног одлучивања у савременом свету“.

МГИМО је државни институт за међународне односе, основан 1944. године, као основна руска образовна установа за едукацију дипломатских кадрова. Поред значајних руских и многобројне светске личности носиоци су дипломе овог престижног института . Почасну титулу доктора МГИМО, поред председника Александра Вучића, до сада су добили Жак Ширак, Шимон Перес, Ирина Бокова, Николас Саркози и други.