Захваљујухци донацији компаније Јапан Тобако Интернешнал (ЈТИ) замењен је и реновиран део инвентара, потпуно је реконструисано пет тоалета, а набављен је и материјал за неуропсихолошку рехабилитацију дементних особа.

"У дом на Крабурми уложено је три милиона динара и још 30.000 евра је уложено у различите дневне боравке на територији Београда, а то је само део донација ЈТИ", рекао је Вулин додајући да је прошле године више од 86 милиона динара за те намене дошло управо из оваквих и сличних донација.

Министар је захвалио компанији ЈТИ наводећи да је реч о социјално одговорној компанији, четвртој по висини уплаћеног пореза у наш буџет и једном од наших најважнијих привредних субјеката.

Он је изразио наду да ћемо ове године успети да окупимо још већу донаторску заједницу и да више ванбуџетских средстава буде утрошено у побољшање квалитета живота корисника, јер је, како је истакао, социјално одговоран посао потребан овој земљи.

Министар је апеловао на све послодавце, на све који могу да одвоје део средстава да учине нешто добро за своју заједницу.

"Сви заједно можемо да мењамо свет и то на боље. Држава улаже и домове овог типа. Можемо да се похвалимо и тиме да смо прошлу годину завршили са највећом количином уложеног новца у институције социјалне заштите од 2000. године", рекао је Вулин.

Он је истакао да држава никада није више улагала, те да је планирано да се заврши процес линценцирања и изједначавања квалитета услуга у свим домовима.

Директор корпоративних послова и комуникација компаније ЈТИ за западни Балкан Горан Пекез рекао је да је брига о старима неодвојив део бриге о локалној заједници, подсетивши да је осим стационара на Карабурми та компанија помогла реконструкцију дневних центара на Врачару и у Новом Београду.

"Наставићемо са овим активностима и убудуће", рекао је Пекез додајући да се нада да ће и остале компаније следити њихов пример.

Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић изјавила је да је из ове донације 2,2 милиона динара уложено у адаптацију мокрих чворова, а остало у ангажовање уметника различитих профила.

Како је рекла, захваљујући уметницима који су се одрекли својих хонорара, додатно су завршени још неки послови, попут кречења и набавке столица и трпезаријских столова.