Реч је о Меморандуму о сарадњи за спровођење мера социјалне укључености корисника новчане социјалне помоћи, а потписао га је и в.д. директор Градског центра за социјални рад Владимир Илић.

Захваљујући Меморандуму, радно способни примаоци социјалне помоћи имаће прилику да се више укључе у друштво, на више начина, попут образовања и рада, рекао је Вулин.

Према речима министра, они неће бити ангажовани осам сати дневно, а поступак ће ићи тако што се радно способан корисник позове на разговор и понуди му се програм радне активације.

Уколико се не прихвати план активације, прво се умањује социјална помоћ, а онда, уколико позвано лице заиста неће да ради, губи социјалну помоћ. То се, како је рекао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, не односи на радно неспособне.
"Ничије дете неће остати без социјалне помоћи јер није радно способно и није дужно да одговара за то што његов отац неће да ради. Ово се не односи на болесне, старе и на оне који на било који начин не могу да раде", рекао је Вулин.

Он је истакао да је ово прилика да се радно способни корисници социјалне помоћи активирају, да им се "да подстицај да изађу из зачараног круга беде и да се радом препоруче заједници".

Вулин је рекао и да, према анкетама, већина радно способних прималаца социјалне помоћи жели да ради, што је и очекивао
"Ово је начин да кроз рад и образовање покушате да промените свој статус и да кажете хвала заједници и држави за оно што добијате од њих", рекао је Вулин и додао да се онај ко не ради не може надати да ће променити свој статус.

Вулин је рекао да постоји тенденција да социјална помоћ постане занимање и једини извор прихода, па се не тражи посао.
"11.000 људи су довољно здрави да могу да раде, немају посао и добијају новчану помоћ. Има ли ишта логичније него да нешто и раде и да им пружимо прилику да кроз рад и образовање покушају да промене свој статус. Ово је добра вест", подвукао је Вулин.

Мали је истакао да Град подржава иницијативу Владе и Министарства за рад како би се социјалним корисницима који добијају новчану помоћ омогућило да се активирају и на неки начин дају допринос друштву.
"Стварамо услове да се радно способни људи, који примају новчану помоћ, активирају у институцијама и установама чији је
Београд оснивач, као и у јавно-комуналним предузећима", рекао је Мали.

Он је најавио да следи потписивање протокола којима ће Центар за социјални рад и установе Града Београда јасно дефинисати обавезе, одговорности, надлежности и опис посла људи који ће радити у тим установама.

Градоначелник је рекао да ће Град и у будућности подржати сваку иницијативу Владе, посебно оне које су усмерене ка социјалним категоријама становништва које омогућавају њихово активно укључивање у друштво и допринос локалној заједници.
Илић је рекао да је Градски центар за социјални рад током 2013. године имао 100.000 корисника.

Он је додао да су институције почеле да раде на повећању социјалне укључености радно способних прималаца социјалне помоћи, али да је потребно да се ти корисници што више активирају и прихвате донете мере.

Илић је рекао да је истраживање на узорку од 240 породица, у којима су радно способни корисници, показало да "што су корисници дуже на евиденцији Центра за социјални рад, то мање траже посао". "Две трећине корисника уопште не тражи запослење", закључио је Илић.