Вулин је на Трећим београдским дијалозима рекао да се, кад је реч о реадмисији, односно добровољном или присилном повратку у Србију особа које неосновано бораве на територији неке државе, често у први план ставља националност и број људи који се враћају у Србију, али да је то погрешно, будући да је најважније питање како Србија да ојача локалне самоуправе и обезбеди такав живот за грађане да не пожеле да оду из земље.

"Ни бројеви ни националност нису најважнији, важно је зашто људи одлазе и шта да урадимо да се то не догоди, да се овде осећају добро или да, када се врате, немају разлог да поново оду", рекао је Вулин.

Он је навео да свако ко има пашос и држављанство Србије може и треба да се врати у земљу, а да ће ће држава учинити све што може да им омогући добар живот.

Прецизирао је да је од почетка године поднет захтева за реадмисију, а да је до сада прихваћено 3.504 захтева.

Наводи да је влада донела акционе планове и организовала све институције које се баве тим питањем, те нагласио да очекује помоћ међународне заједнице по том питању.

Вулин је захвалио немачкој влади, која је обезбедила шест милиона евра за ојачавање локалне инфраструкуре, школа, вртића, болница у сиромашним општинама, које имају највећи број људи који одлазе у иностранство И враћају се у Србију.

Подсетивши да ће држава обезбедити смештај тим људима парче хлеба, здравствену заштиту и пакете грађевинског материјала, али и подстицаје за запошљавање, министар је приметио да се људи из реадмисије ретко одлучују да узму те подстицаје.

"Најважније је како ојачати локалну заједницу да прими људе из реадмисије, да им пмогући да почну да раде, да се финансирају на основу свог знања И образовања”, нагласио је Вулин.

Он је рекао да постоје и примери добре праксе, те да предузеће из Немачке запошаљава људе из реадимсиије, који долазе из те земље.

Нагласио је и да је 80 одсто захтева за реадмисију управо из Немачке

Вулин је рекао да Србија не може сама да реши то питање, те да је веома важно да међународна заједница решава тај проблем, као и проблем глобалних миграција.

"Веома је важно уједначити ниво социјалних давања у земљама где се обично одлази, јер ће у оној мери у којој одлазак јесте економски исплатив, нама бити теже да објаснимо људима да не одлазе", рекао је Вулин.

Додао је да мигранска криза и непостојање јединственог одговора на њу не смањују број захтева за реадмисију, те да ће све теже бити да се објасни зашто је могуће да економски мигранти из Пакистана добију могућност да остану у некој земљи ЕУ, а да то не могу они који у западне земље долазе са Балкана.

Трећи Београдски дијалози ове године баве се проблемом миграција и одрживе интеграције миграната у Србији, а организује их Форум Србија Немачка у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, а у склопу Немачко-српске иницијативе за одрживи развој.