Верски војнички помен служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије и представник грчке православне цркве, а у Маузолеју - спомен костурници на острву Виду, као и код Морнаричког крста, уз војне почасти, председник Републике Србије Томислав Николић, председник општине Крф Костас Николозас, представници земаља учесница рата, представници грчких и српских удружења за неговање традиције, српски падобранци ветерани, уз војне почасти положили су венце.

Председник Николић истакао је на Виду да су Срби веровали у себе и да су натерали савезнике да им дозволе да пробију Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тад највећи рат у историји људске цивилизације.

"Верујемо да Солунски фронт 1915. године није могао да спасе српску војску, иако су у Нишу Савезнике чекали славолуци окићени цвећем и нада народа да ће европске војске стићи. Верујемо да би нам помогли да су могли и да би спрецили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију", рекао је Николић.

Председник је истакао да српски народ никада неће заборавити да су, заједно са Србима, на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војске Есад Паше, Канаде, Италије... и напоменуо да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност народу Крфа и савезничким медицинским мисијама.

"На Солунском фронту погинуло је око 21.000 српских војника, око 23.000 француских, 3.000 британских, 1.500 грчких, 3.500 италијанских војника. По личној наредби цара Николаја, у Солун је стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа. Мада су се сви отимали за њих, они су се, по својој вољи, борили у саставу српске војске и погинуло је око 4.300 руских војника" рекао је председник.

Нагласио је да све њих Србија никада неће заборавити, јер, "као што су нама причали, ми причамо нашој деци, они својој, а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о плавој гробници, о томе како је скупа реч слобода", рекао је Николић.

Додао је да је људски век кратак да се изнова понавља реч "хвала", али и да док постоји његов народ и Србија, трајаће захвалност савезничким медицинским мисијама које су видале ране Србима и њихову несрећу учиниле мањом, не жалећи се и не жалећи себе.

"Занавек хвала и народу Крфа, потомцима несебичних домаћина наших предака. Братство грчког и српског народа, сковано тада за вечност, заувек је уткано у наше биће, као део страдалне и јуначке историје Србије заувек. Нека им је слава и хвала и нека су им лаки пријатељска грчка земља и грчко море", рекао је Николић.

Председник је додао да је ово бујно зелено острво пре једног века било голо, каменито, без иједног дрвета, док се на њему, испод високе небеске куполе која је тада била једини кров, одигравала једна од највећих драма у историји српског народа.

"Грци су га вековима звали 'Острво змија', а навршио се први век откако га помињемо као 'Острво смрти', зато што је последње коначиште за 7.747 српских војника, дечака-регрута, умрлих од исцрпљености, дизентерије, тифуса, глади… Душе ових наших јунака и мученика отишле су у своју Србију заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце", рекао је Николић.

И српски војници, наводи председник, које су далеко у Србији чекали њихови очеви и мајке, браћа и сестре, жене, деца, знајући да војнике нико и ништа неће спречити да се врате кући.

Председник је цитирао славног белгијског нобеловца, грофа Мориса Метерлинка, који је у делу "Одломци рата", за српске војнике рекао да нема жртве која би се могла упоредити са оном коју су они дали и да због тога нема славе која би се могла високо узвисити као њихова, нити захвалности која би могла превазићи ону коју им дугујемо.

"Они не само што имају право на најлепше место у нашим успоменама, они имају право на све наше успомене, на све оно што смо ми, јер ми постојимо само због њих", рекао је председник Србије.

Градоначелник Крфа Костас Николозас рекао је да се на светом простору сећања одаје част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и да се упућује снажна порука солидарности и хуманизма целом свету.

"Током ове две године, 150.000 српских војника и цивила, жртава рата, на Крфу су нашли гостопримство. Уз помоћ савезника, Крф се организовао како би спасао многобројне избеглице. Упркос томе, око 10.000 људи остало је заувек у земљи и сланим водама Крфа", рекао је Николозас.

Истакао је да они који су изгубили своје животе, осим на наше дугогодишње пријатељске односе, подсећају нас и на нашу обавезу да будемо опрезни како не бисмо никада морали да на исти начин поново докажемо наше везе.

"За две године Крф је незваницно постао престоница Србије. Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу 'Острва спаса' српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига, отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва", рекао је Николозас.

Подвукао је да, у тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин, као и 1992. и 1999. када су,осим хуманитарне помоћи, протествовали и на масовним демонстрацијама исказивали противљење неправедном рату против Србије и изражавали солидарност певајући "Тамо далеко".

Говорио је и заменик министра спољних послова Грчке Јоанис Аманатидис, а глумци су извели потресни уметнички програм.

Уследиће потресна комеморативна свечаност на отвореном мору - "Плавој гробници", а касније данас, председник Николић добиће титулу почасног грађанина општине Крф, а биће уприличена премијера филма Слађане Зарић "Срби на Крфу", као и свечано отворена нова стална поставка у "Српској кући".

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменицки комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916. године, на том малом острву умрло је 4.847 људи, у просеку по 150 дневно.

Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.

Такође, грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог, а за српски народ страдалног места.

Никада више на овај начин не доказивати приајтељство

Градоначелник Крфа Костас Николузос је, говорећи на обележавању 100 година од искрцавање српске војске, поручио да они који су дали животе на овом фронту не подсећају само на дугогодишње пријатељске односе Србије и Грчке, већ и на обавезу да будемо опрезни како не би никада морали да их на исти начин поново доказујемо.

"Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом са озбиљним економским и политичким последицама по европско али и глобално друштво. Боримо се за наше достојанство и независност, суочени са непомирљивим ставом владајућих поверилаца-лидера, који настоје да угуше стечена права народа и сваки глас отпора", навео је Николузос.

Боримо се, казао је, да би поново стали на своје ноге и накрају победићемо. И ваше присуство нам даје снагу, јер сте се и ви надметали са историјом и изашли као победници.

"Сећањем на овом свету месту одајемо част онима који су изгубили живот за време боравка српске војске на Крфу у периоду од 1916. до 1918. и упућујемо снажну поруку солидарности и хуманизма целом свету", рекао је он.

Подсетио је да је током те две године на Крфу нашло гостопримство 150.000 српских војника и цивила, жртве рата које увек и свуда имају исти изглед: намучени, болесни, гладни, изложени свим опасностима и заразним болестима.

"Уз помоћ савезника Крф се организовао како би спасио многобројну за његове могучности избегличку масу", казао и подсетио да је упркос томе око 10.000 људи остало заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа.

За две године, истакао је, Крф је незванично постао престоница Србије.

"Историјски догађаји су морално и културно наметнули Крфу улогу „Острваспаса“ српских савезника. У нашем граду је смештена скупштина Србије и Влада. Формирана је српска национална штампарија и штампан је новац. Штампале су се новине и издато је доста књига. Отворене су биле основне школе и разна културна и спортска друштва. Организовало се једно мало српско друштво и почео је велики напор за реизградњу српске државе", рекао је.

Српске избеглице су придобиле симпатију и поверење Крфљана и успоставили су са њима срдачне пријатељске односе.

"И читав век након тога, наши односи остају јаки и временом постају још јачи.

У тешким временима, када је српски народ био изложен искушењима, Крфљани су стали уз њега на сваки могући начин", рекао је градоначелник Крфа.

Осврнувши се на рат који је на простору бивше Југославије вођен од 1992 и 1999, Николузос је рекао да је српски народ "великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања".

"Крфљани нису само радо понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, упућивањем протеста и масовним демонстрацијама, на којима су исказивали своје противљење неправедном рату и изражавали солидарност са српским народом певајући песму 'Тамо далеко'“, додао је.

Пријатељство грчког и српског народа, истакао је, потврђују и братимљења крфске општине са градовима у Србији, као што су Београд, Крушевац, Александровац, Земун, Чајетина и Палилула ...

Николузос је говорио и о актуелном избегличком питању рекавши да је то озбиљан проблем за Европу, те да је потребно да се, како је рекао, вратимо уназад у нашу историјуи да на том примеру научимо.

"Заштита и гаранција права избеглица је очигледно наша дужност која произилази из неотуђивих вредности човећанства. Европа не може да диже зидове.Ова логика је неисторијска, нехумана и недемократска. Морамо да обезбедимо азил жртвама рата и да на њих гледамо као на света и неприкосновена лица", рекао је градоначелник Крфа, те поручио:

"Са овог места, који историјски означава хуманизам и сарадњу међу народима, шаљемо целом свету поуздану поруку да ће солидарност међу народима учинити свет бољим и да ће победити сваки облик смрти".

Албанска голгота

Албанска голгота устаљен је назив за повлачење српске војске и народа преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију, у зиму 1915/16.

Какво је тада било стање, говори саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: "Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта".

Током повлачења српске војске преко Албаније, велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска и од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превозе, те је до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.

Прво искрцавање на "Острву спаса", како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј.

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи.

Видо, организовано као болница, претворено је у â€жострво смрти", а море око њега у â€жплаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју.