Европа и Хрватска да не дозволе усташку идеологију
СИСАК - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин затражо је данас од Европе и Хрватске да не дозволе да се усташка идеологија икада и било где појави и упозорио да би онај који разбија ћириличну таблу разбијао и табле деце народа који тим језиком говори и пише.
"Онај који разбија ћириличну таблу само зато што један народ баш тим језиком говори и пише, разбијао би и дечију главу само да може и да се не боји да ће бити кажњен", рекао је Вулин након помена на дечијем гробљу у Сиску где сахрањено око 2.000 деце жртава усташког логора у том месту од 1942. до 1945. године.
"Тражим од Европе, тражим од Хрватске да не дозволи да се усташка идеологија икада и било где појави и да не заборави да онај који разбија ћириличну таблу једног народа разбијао би главе деце тог народа, само да може и немојмо чекати да пале књиге, да некажњено пале људе", рекао је Вулин.
Он је замолио Европу, истакавши да је немогуће да у Европи којој сви заједно тежимо, може бити места за усташе, као и да је немогуће да у Хрватској коју поштујемо за такве може бити места.
"Не у овом веку и не на гробу ове побијене деце", рекао је Вулин и замолио и Европу и Хрватску да мисле о томе.
"Европа, у коју Србија жели, и у којој је Хрватска већ, не може бити слепа и глува када гледа како се усташка идеологија поново роди, појави и проговори", навео је министар.
Он је у обраћању окупљенима у згради "Кристална коцка врлине", а која је некад била део усташког логора, рекао да је мало народа на свету који могу да изброје и наброје толико имена побијене деце.
"Мало је народа који као Срби никако да прегурају бар једну генерацију у којој не постоји бар једна прича о детету отетом из мајчиног наручја и убијеног", казао је Вулин.
Он је додао и да када год помислимо да је са тако нечим готово и да се више никад неће поновити да се зло поново врати.
"Кад год помислимо да је готово, зло се врати, а често и не промени име", закључио је Вулин.
Дечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ и јединствен у тадашњој поробљеној Европи, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе.
Непосредно управљање "Дечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и др Антуна Најжера. Логор је деловао на пет локација у граду.
Кроз њега је за шет месеци постојања прошло око 7.000 малишана, док број умрлих варира од 1.152 до преко 2.000, како пише на споменику на дечијем гробљу.
За обнављање сећања на страдање сисачке деце најзаслужнија је Невенка Кончар, једна од преживелих логорашица.
