Aa

Aa

Александар Вулин: Плашим се за Вучићев живот!

Александар Вулин: Плашим се за Вучићев живот!

Читај ми

Показало се да је носити презиме Вучић најопаснија ствар у Србији, није ме изненадило премлаћивање Андреја. Томе је претходила кампања против целе породице. Многима не одговара што имамо председника Владе са 50 одсто гласова.

БЕОГРАД - Плашим се за безбедност премијера Александра Вучића, а бруталан напад на његовог брата ме није изненадио јер је томе претходила вишемесечна кампања против целе породице председника Владе. Многима не одговара да Србија има премијера који има велику подршку у народу, те се зато са Вучићем обрачунавају нападима на његову породицу - упозорава у интервјуу за Курир Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Хоћете да кажете да, по вама, напад на Андреја Вучића није нимало случајан?

- Показало се да је носити презиме Вучић можда најопаснија ствар у Србији. Неколико пута сам у протеклих пола године упозорио да ће се напади на премијера и његову породицу интензивирати и наставити. Поједини медији су најпре свашта писали о Вучићевом оцу и мајци. После тога је представљен као човек који је убио своје дете, који туче супругу... Уследио је напад на његовог сина Данила, који је оптужен да је напао фудбалера. Ко је још остао у тој породици да му се нешто деси? Брат и ћерка. Андреја, као и Александра, познајем дуже од двадесет година и за њега све можете да кажете осим да је бахат. И никад се није позивао на брата. У политичкој историји смо имали много браће и кумова у чијим рукама је била власт. Андреј Вучић нема ниједну државну функцију.

Мислите ли да је премијер безбедан?

- Ово је држава и он мора да буде безбедан. Говорим о континуитету напада на њега и његову породицу. Посебно ме плаши мук такозване релевантне јавности. Ништа нисмо чули од ОЕБС, никако да се Дуња Мијатовић огласи... Очекујем став свих оних који су се оглашавали о свему другом у Србији.

Провлачи се теза да је модел понашања појединих јединица полиције као из деведесетих?

- Не, личило је на полицијску бруталност као када нас је полиција тукла када смо бранили Веселина Шљиванчанина. То нису деведесете. Личило је на бруталност која је, нажалост, прилично константна.

Има ли министар Небојша Стефановић у свим деловима полиције подршку да се истражи овај случај?

- Он се до сада носио са разним опструкцијама и из њих излазио као победник. Тако ће бити и овај пут. Ово се не ставља под тепих као неке друге ствари.

А шта се конкретно стављало под тепих?

- Случај прислушкивања председника и премијера, који неко није желео да реши. Затим, заштићени сведок Љубиша Буха Чуме је изјавио да у Влади седе чланови „земунског клана“ и сматрам да то не би смело да остане на томе. Било би добро да сазнамо на кога је мислио. То не сме остати неразјашњено.

У току је ревизија инвалидских пензија, а пензија Љубиши Бухи је укинута.

- У Србији имамо 328.000 инвалидских пензионера. Средином октобра ћу изаћи са досадашњим подацима. Иначе, последња ревизија је рађена крајем осамдесетих. Залажем се за одузимање лиценца лекарима из комисија за које се утврди да су дали лажну дијагнозу. А када је реч о Чумету, њему је пензија укинута и он има право да се жали. Два пута се није појавио на позив комисије да се изврши ревизија његове пензије. Ко не дође двапут, аутоматски губи пензију. Њему се укида право на даље примање, које је било 23.000 динара месечно, а да ли је право на пензију стечено по закону или не, мораће посебно да се утврди.

О четничким обележјима на паради

ЗНА СЕ КО СУ ОСЛОБОДИОЦИ

Води се полемика да ли ће током обележавања годишњице ослобађања Београда бити и четничких обележја. Да ли би вама то сметало?

- То је ствар историјске истине. Јесу ли 1944. уз јединице Црвене армије биле и друге заставе или ове које се носе? Погледајте Путина, није левичар, а поготово не комуниста, а уложио је огроман напор у рехабилитацију царске породице и идеје царске Русије. Да ли је скинуо петокраке са Црвене армије и са Кремља? Није, зато што не може јер је тако било.

Први пут на Кајмакчалану

ПОВРАТАК У ИСТОРИЈУ

Недавно сте предводили делегацију која је посетила Кајмакчалан, једно од најзначајнијих места у српској војној историји. Какви су вам утисци?

- Попели смо се до капеле на врху Свети Илија, на 2.554 метра надморске висине. То је после много година био први пут да је неко тамо отишао. Са мном је био и министар Гашић, али пошто није било места за обојицу за пут до врха Кајмакчалана, извлачили смо сламку, па сам ја победио. Био је мало љут због тога.