Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводиће у име Владе Републике Србије церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 105. годишњице од Брегалничке битке која ће бити одржана 01. јула 2018. године у 12 часова у месту Каленица код Штипа (Maкедонија) на месту некадашње спомен-костурнице са сахрањеним посмртним остацима 6.000 српских ратника палим у Брегалничкој бици где се данас налази спомен-плоча.

Венце ће такође положити и одати почаст председник Општине Штип, војни изасланик Републике Србије у Скопљу као и представници удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

У наставку церемоније истог дана у 14 часова, државни секретар и представници Амбасаде Републике Србије у Републици Македонији ће положити венце и одати почаст палим ратницима у ратовима 1912. до 1920 чије кости почивају у крипти спомен-школе у селу Цера на планини Влах, Општина Македонска Каменица и у крипти спомен-костурнице у селу Доњи Караслари, Општина Велес.

Од 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна до 9. јула  1913. године.

После Првог балканског рата, српски и бугарски дипломати се нису могли договорити око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, по савезном уговору, сматрала да се решење спора преда арбитражном суду Русије. Али Бугарска, под утицајем војничке партије, а подстицана Аустроугарском, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913., без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка, протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.

Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.