Изасланици председника Хрватске, као и хрватске владе и Сабора положили су венце на спомен обележје, док је у име Владе Србије пошту одао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Вулин је истакао да се ти злочини не смеју заборавити и да зато данас и о њима говоримо, јер "ако се заборави, увек се и понови, ко не памти, изнова преживи".

Вулин је, истакавши да је Хрватска постала чланица ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих њених грађана, а не на темељу Независне државе Хрватске, рекао и да Србија жели да уђе у ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих својих грађана.

Он је истакао да Србија поштује Хрватску која је њен сусед, чак и када не мисле исто о истим деловима историје, али да када је реч о Јадовну, Јасеновцу и Градишки, и Србија и Хрватска и свака друга земља на свету, мисле исто, "јер није могуће другачије мислити на стратишту људи и људскости".

"На гробљу браће моје не могу да дозволим да буде име хрватско и име усташко, јер то није истина - Хрват је човек, ни бољи, ни лошији од Србина, Јевреја, Рома... а усташа је звер и нешто што нема људскости у себи", рекао је Вулин.

Ово је, како је саопштило ресорно министарство, први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру меморијалног центра "Јадовно" да у име Владе Србије присуствује министар.

Пре комеморативног скупа код споменика, код Шаранове јаме, места које су током 1941. бачена тела 73 српска свештеника и других жртава, владика СПЦ Јован Ћулибрк служио је помен док је главни рабин у Хрватској Лућијано Моше Прелевић читао кадиш - молитву за мртве.

Почаст страдалима одали су председници Савеза антифашитичких бораца и Антифашиста Хрватске, Координација јеврејских општина Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве се одржава захваљујући ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Србије у Хрватској, Српском народном вијећу, Епархији горњо-карловачкој СПЦ, Координацији жидовских опћина Хрватске као и Савезу антифашистичих бораца и антифашиста.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као "Јадовно", био је отворен 21. априла 1941. године, а затворен је, на захтев италијанске војске између 15. и 20. августа исте године

Јадовно је познато као место људске патње и бола, а налази се у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама.

До сада је на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме - "бездануше", стратишта Срба и Јевреја, међу којима су најистраженије Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године а на предлог удружења "Јадовно 1941.", 24. јун је одређен за Дан сећања на Јадовно 1941.