Он је нагласио да у институцијама, односно домовима скоро да нема деце млађе од три године.

"Само она деца која због здравственог стања морају да буду лечена и чувана смештена су у институцијама, деца су углавном у хранитељским породицама", рекао је Вулин новинарима након завршне годишње конференције у оквиру пројекта социјалне инклузије -Генерација будућности.

Он је додао да је поносан што је и ове године далеко већи број усвојења него прошле, а није смањена ниједна процедура или олакшани услови.

Интерес деце је на на првом месту и поштовање критеријума, рекао је Вулин и указао да је важно да се на усвајање ипак не чека превише и да су сва средства која су давана до сада за хранитељске породице предвиђена и за наредну годину.

"Није било смањења давања када је у питању хранитељство и трудицихемо се да подигнемо стандард хранитељских породица уз одговарајуће обуке, јер су хранитељи изузетно важни део система социјалне заштите", рекао је Вулин.

Хранитељство није само занимање, то је мисија, рекао је Вулин и додао да брига о 5.800 дечака и девојчица то и доказује.

Како је казао, Министарство ће више контролисати рад хранитељских породица да би се видело како се оне брину о штићеницима.

"Највећи број деце је у установама не зато што нема простора у хранитељским породицама, већ зато што је то за њихово здравствено стање најбоље. Спроводимо пројекат деинституционализације и једна смо од најуспешнијих земаља када је реч о броју деце у институцијама, а колико ван њих", рекао је Вулин.

Како је казао, о деци без родитељског старања друштво мора да води више рачуна.

Свако друштво се мери не по томе како се односи не према најбогатијима, већ како се односи према најсиромашнијима и онима који су најслабији и којима је најтеже, рекао је министар.

Он је казао да је ове године било опредељено највише новца за услуге заједнице до сада.

Прошле године је за те намене било опредељено 50 милиона, а ове године 400 милиона динара.

Пројекат социјалне инклузије младих без родитељског старања "Генерација будућности" покренула је компанија Дале Царнегие Траининг Србије под покровитељством Скупштине Србије, а уз донаторску помоћ Војвођанске банке.

Програм је почео 2012. и до сада је у њему учествовало више од 450 младих узраста од 15 до 25 година из 27 градова широм Србије, рекла је координатор пројекта Милена Јакшић.

Циљ је био оспособљавање младих за процес осамостаљивања, активније укључивање у животне токове и препрема за изазове који их очекују након изласка из хранитељских породица и домова, рекла је она.

Председница Одбора за рад, социјална питања друштвену укљученост и смањење сироматштва и члан Одбора за права детета Весна Ракоњац казала је да се ради о осетљивој категорији деце и да им је потребна подршка.

Програм "Генерација будућности" од великог је значаја између осталог и да се младима помогне да унапреде своје вештине.

Како је казала, важно је да та деца имају једнаке шансе у животу као и сва друга деца.

На скупу је речено и да је ово је трећа година спровођења пројекта кроз који деца без родитељског старања пролазе обуке и курсеве на којима уче како да се понашају на интервјуу за посао, напишу ЦВ или конкуришу за радно место, али и успоставе добре међуљудске односе, контролишу стреш, побољшају самопоуздање…

Менаџер за друштвено одговорно пословање Војвођанске банке Зорица Џида рекла је да инвестиција и улагање у децу и омладину представља инвестирање у будухцност и да су се тиме руководили и у овом пројекту.

До сада је у оквиру пројекат одржано више од 150 радионица које су осмишљење на основу светски познатог Дале Царнегие модела .

Како је речено на скупу у Скупштини Србије, свега три одсто деце без родитељског старања настави са школовањем након што изађе из система социјалне изаштите па је циљ оснивача пројекта био да се се подстакнеи тај сегмент и тај проценат повећа, односно да им се пруже једнаке шансе које имају сва остала деца.

Полазници пројекта су на крају конференције уручили захвалнице представницима медија на подршци у спровођењу пројекта, међу којима и Новинској агенцији Танјуг.