Николић је навео да, од Арсенија Трећег Чарнојевића, па до колона протераних са вековних огњишта крајем прошлог века, судбина сеоба прати српски народ, те да је зато и у овој невољи, која је "путем спаса на наш праг довела на стотине хиљада људи", српски народ знао како да их дочека - као грађани Србије, као Срби, као следбеници хришћанског учења, као људи!

Због таквог нашег односа према мигрантима, за ову конференција Србија је право место. Можда највише зато што се овде показало да није у питању колико је једна земља богата или сиромашна, већ шта су јој темељи у систему вредности државе и друштва, како је организована, колико је спремна да своје мало подели са онима који немају нимало, истакао је Николић.

Према његовим речима, учење хришћанске љубави ретко је у историји било на већем искушењу од овог у наше време, када нам из "далеких земаља стиже силан народ бежећи од рата и глади, од смрти", те да су сви принципи које промовише Европа, данас на најтежем испиту у самој Европи.

"Колико солидарности, саосећања, колико помоћи и доброте је Европа, која је све уредила законима, спремна да пружи, сада већ милионима избеглица који траже спас на Старом континенту", запитао је Николић и парафразирао највећег српског песника Његоша - "У добру је лако добар бити".

Он је напоменуо да је лако промовисати солидарност као темељну вредност једне заједнице, говорити о њој у временима и простору у ком влада какво-такво благостање.

Сасвим је друго, нагласио је Николиц, живети тај принцип и поступати по њему када колоне миграната закуцају на твоја врата, као што су дошла на праг Европе тражећи спас.

"Прелазећи, а ми бисмо рекли обијајући тако прагове од једне до друге државе, стигли су и у Србију - државу без ограда, без осуда, са пословичним саосећањем својих грађана и добро организованом, која их је угрејала, нахранила, лечила. Која није изневерила ни европску вредност солидарности, ни хришћанско учење о доброти“, рекао је председник.

Он истиче да "нам не пада на памет да се понашамо другачије" и да Србија не жели да изневери претке и обрука потомке, те да је наша историја исписана сеобама, прогонима, егзодусима, као и да су последње деценије прошлог века обележиле колоне Срба који су бежали од смрти, са Косова и Метохије и понајвише из Хрватске.

Николић се захвалио Фонду јединства православних народа на престижној награди која му је уручена у Москви, у којој је, како је истакао, препознао јединство из назива те организације и да у њој види саборност и још једну потврду искреног братства које нас повезује.

Председник Србије је рекао да закључци конференције треба да буду порука државама и владама свих земаља које на било који начин дотиче мигрантска криза.

"На нама је као мученом и искусном народу, угроженом и зато што је православан, да им дамо савет, а они нека раде по савести", закључио је Николић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је да српски народ разуме патњу и да се управо зато у мигрантској кризи показао као далеко хуманији, организованији, саосећајнији, него многи снажнији, бројнији и богати народи.

"Велики свет је имао прилику да упозна Србе, посматрао их је кроз телевизије, кроз камере, кроз истину коју је правио сам за себе и по себи, да би оправдао неку своју истину, правећи од Срба оно што нису. Зато су многи који Србе не познају, показивали велику дозу страха, шта ће се десити када се стотине хиљада муслимана, мираната, избеглица дође на територију Србије, међу Србе”, рекао је Вулин.

Он је нагласио да су Срби, о којима су правили толике лажи, показали да је само једна истина када је српски народ у питању - да је то народ који разуме када друго људско биће пати и да хоће да буде уз њега, не питајући ни зашто, ни одакле, ни ко је.

"Зато су показали истину о себи и истину по себи, а не оно што је прављено да се оправда свако зло и насиље над њима и у деценијама које буду долазиле, ти људи који су овуда пролазили, захвално ће се сећати Србије, људи који су им прилазили а нису разумели језик, али јесу разумели њихову патњу”, истакао је Вулин, који је и председник Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова.

Министар је рекао да је Србија добро место да се разговара о проблему избеглиштва, не зато што је Србија изазвала проблеме тих људи, нити што од ње зависи решење, већ зато што је показала да разуме људе.

"Српски народ је народ прогнаник, страдалник, од седамдесетих година прошлог века до данас на територији Србији примио је више од 800.000 људи који су дошли однекуд, некада тражећи парче хлеба, а некад заштиту од каме и јаме. Срби су се према 600.000 невољника у мигрантској кризи понашали као према 600.000 људских бића”, нагласио је Вулин.

Он је навео да ни за једно људско биће на српској земљи није зафалило ни хлеба, ни соли, ни поштовања, ни достојанства.

"Нисмо их само нахранили, понудили лек, воду, сигурност, ред и закон, понудили смо им да се осећају као људи, да буду достојанствени, да се не осећају да им се нешто удељује, преко воље тек да претраје, већ као према људским бићима који имају право на достојанство", нагласио је Вулин.

Према његовим речима, српски народ умео је да плаче када плачу и друга људска бића, а ако има врлине, онда је то врлина.

Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин рекао је да придаје велики значај конференцијама Фонда и да их види као уникатни формат за диајлог по ширем кругу актуелних проблема.

Чепурин је истакао да је талас миграције који је "запљуснуо" Европу- бумеранг и одговор на акције НАТО и Запада по стварању хаоса под изговором лепих речи о неопходности "демократије" на Блиском Истоку и Северној Африци.

"Европа је показала да је неспремна на такав изазов. Заоштрили су се социјални проблеми, расту нетолеранција, ксенофобија, а миграциони притисак довео је до значајног погорсања безбедносне ситуације у Европи", рекао је Чепурин.

Председник међународног Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев рекао је да је тема Конференције веома актуелна за политичаре не само у државама савремене Европе, већ и Африке, Азије, Блиског Истока, те да је очигледно да се свет покренуо и да су милиони људи прогнани са својих огништа из више разлога.

Ти разлози су, према његовим речима, претња масовног тероризма, религиозна нетрпељивости, сиромаштво, расна и национална мржња, али и себичности, подмуклости и тајни политички сценарио глобалних политичких играча.

Међународни Фонд јединства правосавних народа основан је 1995. године, а ради под покровитељством Патријарха Московског и целе Русије Кирила, а за 21 годину постојања организовао је бројне хуманитарне програме са циљем повезивања православних народа света.