Реч је о пројекту "ЕУ помоћ теже запошљивим групама" који помаже незапосленима да унапреде знање и вештине за активно тражење посла и да на тај начин постану конкурентнији на тржишту рада, речено је приликом потписивања споразума.

ЕУ је за тај пројекат издвојила 6, 5 милиона евра, а НСЗ суфинансира са 3, 6 милиона евра.Додатних 1, 2 милиона ЕУ улаже у техничку помоћ за тај пројекат.

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је том приликом да укључивање локалних самоуправа у овај пројекат показује да локалне самоуправе препознају проблем незапослености и желе да га реше.

Он је казао да је ове године за мере активне политике запошљавања опредељено 2, 8 милијарди динара и још 550 милиона за особе са инвалидитетом.

Вулин је додао да је ове године активним мерама запошљавања обухваћено 138. 925 лица , да је 22.000 њих обухваћено финансијским мерама које даје НСЗ, што је повећање у односну на протеклу годину скоро 300 посто.

Више од 6.000 лица је кроз разне обуке стекло нова знања и вештине које су битне за тражење посла .

Вулин је важним оценио и што је незапосленост спуштена на 16, 7 одсто, истичући да то није мали помак.

"Опоравак српске привреде је чињеница, не мислимо да је довољно брзо и добро, али на основу анкете о радној снази за трећи квартал године види се да је стопа незапослености спуштена на 16, 7 одсто, а да а евиденцији сада има 717.000 лица, што је најнижи број до сада", рекао је Вулин.

Он је подвукао да је то најнижа стопа незапослености у Србији од 2009. године.

"Сва наша борба је у циљу је да отворимо још понеко радно место, успесни смо онолико колико можемо да отворимо радних места", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је новинарима да је циљ владе био да незапосленост падне испод 20 одсто и да се у томе успело.

"Сада је нови задатак да стопа падне испод 15 посто, близу смо тога, на нивоу свих земља ЕУ је око 11 одсто, а ако би се приближили том просеку, то би за нас било задовољавајуће", рекао је Мартиновић .

Он је казао да се доста напора улаже у у правцу децентрализације политике запошљавања и приближавању свих програма НСЗ локалним самоуправама.

Мартиновић је навео податак да је више од 100 локалних самоуправа са НСЗ ове године потписало споразуме који предвиђају удруживање средстава, чиме је додатно 500 милиона динара издвојено из буџета локалних самоуправа за запошљавање.

Пројекат који финансира ЕУ омогућиће, како је казао, да се 85 опстина укључи у политике запосљавања, као и да се у клубовима за тражење посла запосли око 50 људи са евиденције и у канцеларијама, а задатак локалних самоуправа је да задрже ту услугу и помогну реализацију пројекта.

Пројекат који финансира ЕУ превасходно је намењен на незапослене са ниским квалификацијама или без квалификација, дугорочно незапослене, становнике у руралним срединама, ромској популацији.

Он је додао да је у оквиру пројекта недавно расписан јавни позив за спровођење програма приправника којиим је предвиђено да 450 незапослених са евиденције НСЗ из руралних подручја заснује приправнички радни однос.

Представник Делегације ЕУ у Србији Штефен Худолин рекао је да је важна локална димензија конкурентности и додао да је стање на тржишту рада у Србији неповољно.

Он је додао да је стопа незапослености међу младима већа него у земљама ЕУ и да је циљ да се овим пројектом утиче на повећање шансе за запошљавање.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић рекао је да ће пројекат помоћи да се унапреде локалне политике запошљавања, а све у циљу дугорочног опоравка привреде.