"Ни социјално-економски савет, ни учесници социјалног дијалога не могу да преузму улогу скупштине. Не можемо ми да одлучимо сами шта је добро, а шта је лоше, скупштина је та која даје задњу реч, али ћемо слушати и реч социјално-економског савета, и синдиката и послодаваца", рекао је Вулин на конференцији за новинаре.

Указујући да има несугласица, он је истакао да ће се трудити да се нађе најмањи заједнички именитељ.

Према његовим речима, синдикати не желе да разговарају о проширеном дејству колективног уговора и о било каквим променама када су надокнаде у питању док послодавци не желе да разговарају о томе да се надокнаде оставе на потпуно исти начин, и не желе да разговарају о томе да проширено дејство колективног уговора буде предвиђено законом.

"Имате потпуно супротстављене ставове где ће држава на крају морати да пресуди. Мораће да каже шта држава сматра вишим интересом", рекао је Вулин објашјнавајући да предлог закона о раду има више од 200 цланова, а да се ова питања тичу око десет чланова.

Он је истакао да су сви упознати са тим проблемима, али да сви имају своје ставове, некад позитивне, некад негативне.

Када је реч о колективном преговорима, он је истакао да је то важна институција синдикалне борбе. Ипак, како је рекао, она је показала и своје лошије стране.

"Ми смо дали веома елегантан предлог којим се излази у сусрет и синдикатима и послодавцима, а где се обезбеђује да већина предузећа буде под дејством проширеног колективног уговора, али да се то не регулише законом већ на други начин". рекао је Вулин.

Он је истакао да се социјално-економском савету посвећује велика пажња и са великим поштовањем се говори о њему.

"Социјално-економски савет ће у наредних неколико дана, када га закаже председаајући бити у позицији да каже шта мисли о конкретном предлогу и да да евентуалне примедбе на њега", рекао је Вулин.