Јоцић је на стручном скупу из области безбедности здравља на раду који је организовао тај инспекторат, казао да 42 одсто људи који су смртно страдали у овој години није било пријављено.

"Из тог разлога решено је да се припреми једна стратегија и да се наредне године борби против сиве економије , укључи и борба за здравље радника", казао је он.

Према његовим речима, по статистици тренутно је радно ангажовано 2,6 милиона људи у Србији и то су подаци који говоре да је и већа могућност да дође до повреда на раду.

"Апелујем на послодавце да пријаве и обуче раднике, односно на превентиву, а тако ће бити и мање проблема и повреда на раду", казао је Јоцић, наводећи да се најчешће повреде на раду дешавају на градилиштима, као последица необезбедног рада на висини, некоришћења прописаних средстава и опреме за личну и заштиту, али и струјни удари, као и рад у неопрописно обезбеђеним коповима.

Уколико превентивна прича, не буде деловала, како је нагласио, користиће се све законске мере.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић Трефал казала је да је пракса показала да се сваке 10 године број повреда на раду повећава, било тешких, а посебно оних са смртним исходом.

Она је нагласила да је то у Србији управо 2016. година, за коју се преоцењује да ће број повреда са смртним исходом бити драстично већи него 2015.

Према речима Божић Трефал, просечан број повреда на раду са смртним исходом у Србији је око 36 до 40 годишње, односно да на сваких 100.000 становника има две смртне повреде.

Велики проблем су и лаке повреде на раду којих је између 25.000 и 30.000 годишње, али се оне веома мало пријављују због договора послодаваца и запослених.

То је оно на шта треба да радимо и покушамо да утичемо да се и тај број смањи, и да се заокружи систем одговорности, нагласила је она.

Представник Међународне организације рада Јован Протић, казао је да Србија пати од истих проблема као и земље у окружењу када је реч о повредама на раду и оне се најчешће дешавају у области грађевинарства и тешке индустрије.

Према његовим речима, у борби за смањење тих повреда најважнија је воља и у Србији постоји значајан простор за напредак у области пријављивања повреда на раду, јер како је нагласио овде се према подацима од пре три године, свака друга повреда на раду не пријави, а и застарео је модалитет њених пријављивања.