"Никад нисам говорио пред већим бројем људи, хвала вам што сте вечерас овде. Желим свим Крајишницима да се извиним што су постојали они у Србији који су у тренутку злочиначке акције Олуја окретали главу од вас и нису довољно бринули о свом народу", рекао је Вучић.

Он је навео да је данас тежак и тужан дан за Србију и Србе, али је поручио да "олуја" више неће бити.

"Хоћу да вам кажем да "олуја" више неће бити. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да брине о свом народу и нико више неће дозволити такав погром", рекао је Вучић.

Додао је да кривица никако не припада Крајишницима, већ разним политикама, погрешним и лошим, које су дозволиле нешто што се "у вашем случају може назвати злочиначким коначним решењем".

Истакавши да стид због "Олује" не припада прогнаном српском становништву већ, он је поручио:

"Нисте нигде погрешили, ви сте обични људи који су обично и добро живели на својој жемљи. Ничим нисте заслужили погром, бежање на тракторским приколицама, и немате шта да се стидите тога што они не умеју да се стиде ни тога што срећу покушавају да изграде на туђој несрећи".

Како је рекао, прогнани Срби не треба да се стиде ни споменика злочинцима, нити усташких повика, нити кукастих крстева, који ће, закључио је, увек припадати злочинцима.

Премијер је нагласио да не верује у колективну кривицу и да за несрећу прогнаних нису криви сви Хрвати, већ појединци који су бацали бомбе на тракторске приколице и они који су убијали старце.

"А колико је таквих, немамо намеру да бројимо. То треба да ураде они сами", рекао је Вучић нагласивши да је Србија то урадила када је реч о онима који су у њено име чинили злочине.

Како је рекао, крв који је на рукама оних који су чинили злочине у име Србије не желимо на рукама свих Срба.

А одговори хрватским званичницима, слање протестних нота служе управо да би се неко у Хрватској коначно постидео због српске крив на рукама и етничког чишћења 1995, највећег после Другог светског рата у Европи, истакао је Вучић.

Подсетивши на речи Хане Арент после суђења нацистичком официру Адолфу Ајхману када је упитала да ли би неко од нациста имао грижу савести да су којим случајем победили у рату, он је навео: "Не би и нема је свако ко негира погром и етничко чишћење".

Вучић је Крајишницима, али и Србима, поручио да Србија нема намеру да ћути и ономе што се десило 4. августа 1995. године.

"Јер ми смо ту историју доживели, доживели сте бежање тракторима, камионима, у дугачким уклетим камионима које су каменовали. Изгубили сте куће и имања... а они кои су остали, немају ни струју, дотле је стигла та демократија. Да ли треба да кажемо да 250.000 људи није истерано, да то није био злочин, да нису никада ни живели они који су побијени и покрштени. Како некоме може да падне на памет да ми Срби то можемо да негирамо", упитао је Вучић.

Он је рекао да је српски народ и после 1995. године, кад је мислио да више нема будућности, устао и да је у стању да стоји, још бољи, јачи и снажнији.

Премијер је нагласио да је Србија велика за све, и да нам не треба већа територија, већ само јача и стабилнија земља.

Крајишницима је поручио да су у Србији добродошли те приметио да и Бусије и све што је у том месту изграђено, говори о томе шта је изгубила земља која их је протерала - вредне и пожртвоване људе.

Вучић је рекао да је Србија довољно велика да никога не мрзи, да свакоме пружи руку, али да заборав никада неће добити они који су заборав очекивали.

Он је навео да Србија са Хрватском жели најбоље односе, али да жели да заштити своје људе, те истакао да ће држава урадити све што може да заштити Србе у Хрватској.

Крајишницима је поручио да зна колико им је било тешко, али да су добили Србију и да је Србија добила њих.

"Поново сте код своје куће и имате чиме да се поносите, ваша кућа је саздана на вашој жртви и то сећање ће трајати вечно, подсећаћемо се сваког 4. августа и Србија и Република Српска", поручио је премијер.

Додик: Срби имају оно што нико нема - Србију и РС

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Бусијама, да Срби имају оно што нико нема - две државе, Србију и Републику Српску, настале распадом СФРЈ.

На обележавању Дана сећања на све српске жртве, који Хрватска на 21. годишњицу војно-полицијске акције "Олуја" обележава као "Дан победе и домовинске захвалности", Додик је позвао Хрватску на мир, али и поручио да им Срби не могу заборавити колоне ни оне Петровачке, ни оне код Окучана.

"Тукли сте нам жене и децу и убијали нас онда када смо потпутно били немоћни, и мислили сте да сте да сте јунаци. Наш народ каже да су такве кукавице", рекао је Додик.

Председник Републике Српске је рекао да је српски народ у једном тренутку помислио да је проблем са Хрватима решен, да живимо у миру и да се узајамно поштујемо.

Међутим, додао је, опет је кренуло величање фашиста и злочинаца.

"Мислили смо да су можда то потиснули уласком у ЕУ. Али, нису, и даље величају своје злочинце", навео је Додик и подсетио да је српски народ достојанствено гледао и оно што се ради у Хагу знајући да је то, како је рекао, суд неправде, а не правде.

Очигледно је, додао је, да смо били у заблуди, јер смо им веровали.

"Распад Југославије направио је једну хрватску и две српске државе…Оно што ми имамо нема нико други. Ово је живот, ово је Србија, ово је српски народ, ово је Република Српска. Одавде сигурно отићи нећемо. Бранимо наше достојанстве, бранимо наше животе, наше поштење…", рекао је председник Републике Српске.

Додик је поручио да се српски народ опоравио зато што је веровао у Србију, Републику Српску и српски народ у целини.

"Живела Србија, живела Република Српска, живео српски народ, живели Срби где год били…Ми смо један народ и остаћемо један народ", поручио је Додик и додао да Хрвати никада неће моћи од Алојзија Степинца да направе позитивну личност.

Говорећи о највећем прогону Срба у новијој историји, председник Републике Српске је рекао да у том ентитету има 50.000 тих избеглих Срба, да су они интегрисани и да су допринели да РС буде богатија.

"Они су наши људи, они су наши Срби. Република Српска је њихова домовина исто колико је и моја", поручио је Додик.

Иринеј: Срби и Хрвати треба да граде мир, љубав и толеранцију

Патријарх СПЦ Иринеј поручио је вечерас да Срби и Хрвати уместо мржње треба да граде мир, љубав и толеранцију, али и да ћутање Европе на величање усташтва у Хрватској отвара питање да ли је оправдана наша жеља да постанемо члан ЕУ.

У Бусијама, након парастоса приликом обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе током Олује, патријарх је рекао да је тужно сећање на оне који су морали да напусте своје огњиште и потраже друго место за живот, али и на све оне који су настрадали од злочиначких руку.

"Сећамо се страдања нашег народа у познатој акцији Олуја која је покренута од стране хрватске војске и полиције 1995. године. Акција прогона је обухватила просторе северне Далмације, Лике, Корудуна и Баније. Простор Српске крајине. Циљ прогона је био протерати Србе са својих вековних обиталишта и тиме Хрватску очистити од Срба и Православља", казао је Иринеј.

То је био план усташке Хрватске и врха тадашње Римокатоличке цркве, додао је патријарх.

"Тој идеји је жртвовано преко милион невиног српског народа на начин какав новија историја није запамтила. То сведоче логори Јасеновац, Јадовна, Градине... и десетине стартишта, јама и провалија у које су Срби живи бацани и умирали страшном смрћу", казао је патријарх подсетивши да су Срби у Другом светском рату масовно страдали током усташке владавине у Хравтској.

Ту голготу су поред Срба доживели једино још Јермени и Јевреји, нагласио је патријарх додајући да је у усташкој Хрватској формиран злогласни дечији логор кроз који је прошло више од 120.000 невине српске деце, а од којих је највећи број умро од глади и жеђи.

Он наводи да величање и слављење злочинаца данас у Хрватској и оживаљавање усташке и фашистичке Хрватске уноси страх и неисгурнност код Срба у Хрватској, док Европа то мирно посматра.

"Мук и ћутање Римокатоличке цркве и њених предстанивка на сва ова збивања озбиљно забрињава", навео је Иринеј.

Он додаје да су Срби и Хрвати хтели или не најближи једни другима и зато позвани да граде мир и пријатељство, као и да заједно граде будућност.

Окупљенима се обратила и докторка Јелена Шарић, једна од оних који су избегли током "Олује", истичући да је рат многима однео све, а да се свако ко је преживео бори на свој начин.

"Не бих волела да се ово догоди било ком народу, треба да живимо у миру, али да заборавимо нећемо", рекла је она и захвалила народу Србије на подршци и хуманости коју су пружили.