Вучић је, на обележавању 18 година од почетка НАТО бомбардовања код моста у Грделичкој клисури, рекао да је на данашњи дан почела најбруталнија агресија у историји људске цивилизације и ужасан поход највеће војне алијансе свих времена на малу, али целим својим постојањем - велику земљу.

"Сачували смо понос и достојанство српског срца, једна мала земља остала је непокорена и данас, јасније него икада, кличе лепој слободи и својој лепој и најлепшој Србији" поручио је Вучић.

Србија неће тражити да буде део алијансе која је разарала нашу земљу и убијала децу нашу, нити ће бити део неке друге алијансе.

"Никада се више неће понављати агресије на нашу земљу, на који нећемо имати јасан снажан и победнички одговор" поручио је премијер.

Вучић је претходно, заједно са породицама страдалих у возу који је погођен НАТО пројектилима у тренутку док је прелазио мост, положио венац и одао почаст свим жртвама страдалим у НАТО агресији.

Обележавању 18 година од почетка НАТО бомбардовања присуствовали су бројни грађани, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, премијер Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик који су положили венце на спомен обележје, а то су учиниле и породице страдалих у возу који је погођен НАТО пројектилима у тренутку док је прелазио мост.

Минутом ћутања одата је поцаст страдалима у НАТО агресији.

Преживели машиновођа међународног воза 393 Бобан Костић рекао је, обраћајући се присутнима у Грделичкој клисури, да је у време бомбардовања свакодневни посао постао дужност према држави и путницима.

Он је говорио о кобном дану 12. априла, када су НАТО бомбе погодиле воз.

"Пре 18 година ми није било јасно шта смо ми за НАТО пилоте - воз пун путника или највећа мета њиховој војсци. Ни данас не могу да схватим да су НАТО пилоти хладнокрвно упутили пројектиле на нас", рекао је Костић.

Председник РС Милорад Додик поручио је да се историја не сме заборавити, јер ко то чини дозвољава да се она понови и нагласио да се не може заборавити да је неко одлучио да бомбардује воз са цивилима, да Србију 78 дана, да побије толико деце, уз цинични назив операције "Милосрдни анђео".

Додик се, у свом обраћању, изјаснио против приступања НАТО-у, и најавио да српски политичари неће подржати пут БиХ ка том циљу.

"Када морамо да сарађујемо са НАТО-ом увек сам имао осећај нелагодности. Нећете нас поделити на Дрини. РС неће у НАТО", поручио је он.

Додик је истакао да РС неће бранити НАТО границу на Дрини, нити ће се Срби у РС мобилисати за слање у рат против Србије.

"НАТО је бомбардовао РС, бацио осиромашени уранијом, вежбао над нама, стварао снагу и јачину зато што је нас бомбардовао. У РС неће одлучити ниједан политичар о путу ка НАТО, већ ће то учинити народ. Они се боје народа и зато траже да политичке вође донесу одлуку. Ми подржавамо неутралност Србије", рекао је Додик.

Указао је да су Србима у Босни бранили деценијама да воле Србију и називали их босанским Србима, те подвукао да су они Срби и део јединственог српског народа.

"РС се налази у БиХ, али то није наш избор, већ морање. Сви знају где би волели да смо. Волим Србију и волим да будем у њој", казао је Додик истакавши да је поносан на Србију која се данас гради, која жели да заузме место које јој припада у региону.

Заједничким обележавањима страдања РС и Србија враћају сећања на злочине, рекао је Додик и захвалио руководству Србије и премијеру што је Србију вратио на колосек регионалне јаке и одлучујуће земље у регионалном и економском смислу.

Пре 18 година, 24. марта 1999, авиони НАТО војног савеза почели су операцију бомбардовања Србије, први пут од настанка Алијансе без сагласности Савета безбедности УН, а у ваздушним ударима, који су трајали наредних 78 дана, живот је изгубило, према званицним подацима државних органа, најмање 2.500 људи.

Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, а идентификовано је 15 погинулих цивила, међу којима је било и деце.

Осим у Грделичкој клисури, годишњица почетка бомбардовања биће обележена и на другим местима у Србији.

Процењена причињене штете у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од цак 100 милијарди долара.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панцеву и Новом Саду.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом.