Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да је од доношења Закона о раду до данас, где је влада учествовала у доношењу посебних колективних уговора, склопљено је више од 20 посебних колективних уговора, као и да на тај број свакако треба додати још три или четири која су у припреми и чије се објављивање у реалном сектору очекује.

"Када је доношен Закон о раду, једна од главних критика и сумњи била је да ли ће процес колективног преговарања опстати. У то време, наши критичари су говорили да ће решењима Закона о раду нестати синдикати и да самим тим неће бити колективног преговарања. Закон о раду је и овде доказао да не да није на путу колективног преговарања, социјалног дијалога и развоја радничких права, већ да их је заиста и унапредио", рекао је Вулин.

Истакао је да колективни уговор не може да буде само слово на папиру, а да би био део свакодневног живота, мора да има реално упориште у реалном животу, односно у добити предузећа, у чему види значај данашњег потписивања анекса.

"Да се оно што је зарађено, створено, постаје предмет бољег живота запослених, али и свеукупне заједнице, а то је нешто што је потпуно ново и скоро незабележено, да јавна предузећа највећи део свог профита стављају на располагање свом оснивачцу", закључио је министар рада.

Потписници су сагласни да тај документ потпуно уважава све три стране- државу, послодавца и 15.000 запослених, а Љајић је том приликом рекао да је тај анекс најбоља афирмација социјалног дијалога и да представља модел који се жели применити и за друга јавна предузећа, а то, сматра, значи да је неопходна значајна реформа, значајне уштеде, и да се повећа ефикасност јавних предузећа.

"Али нема доброг колективног уговора, без успешног пословања компаније. Треба нагласити да овде нема повећања масе зарада, иако се повећава обим права радника у појединим сегментима. Направљене су значајне уштеде у самој компанији, и бољом реорганизацијом компаније омогућено је да се повећају права запослених, између осталог, и кроз право на јубиларну награду", рекао је Љајић.

Директор ЈП "Пошта Србије" Милан Кркобабић истакао је да се потписаним анексом уговора дефинишу промене на боље, како каже, кључне промене које се тичу права запослених.

Додао је да се Пошта окреће новој пословној филозофији, приходној страни, да тражи посао, те сматра да је кључ у свему- пронаћи посао, реализовати га, наплатити.

"Уводимо нове послове, мењачке и посредовање у осигурању. Данас је капитално пред радницима Србије у јавном сектору, како смањити администрацију, али не тек тако да нам људи одлазе на улицу, а да нисмо претходно учинили све да их упослимо", рекао је Кркобабић.

Најавио је да је жеља да у његовом предузећу, што је и дефинисано са синдикатима, да се запослени из администрације пребаце у технологију.

"Али ћемо их вредновати на адекватан начин и то ћемо учинити на адекватан начин и према објективним критеријумима које заједно са представницима синдиката одредимо. Понављам, ово је крупан искорак и практичан пример како ћемо решавати ствари", рекао је Кркобабић.

Председница синдиката ЈП ПТТ "Србија" "Независност" Снежана Марковић потписивање анекса колективног уговора назвала је "круном социјалног дијалога" између репрезентативног синдиката и послодавца, и додала да је посебно поносна што то није мртво слово на папиру, примењује се и послодавац га доследно поштује.

"Наши запослени поред редовне и сигурне зараде, која је испод републичког просека, имају право на учешће у добити, јубиларне награде, солидарне помоћи у случају болести, превентивна рехабилитација, у случају елементарних непогода, а хтела бих да истакнем да овим практично дајемо ветар у леђа колегиницама да постану мајке, рађају више деце и тако помажемо у борби против беле куге", нагласила је Марковић.

Додала је да је Пошта предузеће које ради са људима, за људе и има и леп и одличан однос према запосленима, чиме, сматр, може да се похвали мали број радника у Србији.

Председник синдиката ПТТ Србије Александар Павловић сматра да анекс представља још један у низу квалитативних искорака у односу на постојећи уговор, те да су потписници, свесни ситуације и окружења имали праву меру и аргументовано се базирали на питањима, као и да је "дошло време да јавна предузећа која тржишно послују имају неки статус".