У оквиру обележавања 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

Државни секретар положио је венце и одао почаст у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске. 

Комеморативним свечаностима присуствовала је и положила венце делегација Министарства Одбране и Војске Србије, представници Града Крфа и новоформиране општине Јужни Крф, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, унук Јануса Јанулиса, као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске aкадемије из Београда.

 
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5. априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.