Венце су положили државни секретар министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања Драган Поповић, представници амбасаде Словачке у Београду, Војске Србије, министарства одбране и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.

У последњој години Првог светског рата избила је побуна војника 71. аустро-угарског тренчинског пешадијског пука у коме је било највише Словака, а нешто мање Чеха. Због таквог чина суђено им је преким судом, а затим су на Становљанским пољима и стрељани 21. јуна 1918. године.

Војници тог пука у Крагујевац су стигли из Русије, после потписивања Брестлитовског мира 1918. године и били су под снажним утицајем Октобарске револуције тако да су устали против својих старешина-Немаца и Мађара.

Идеја о потреби изградње меморијалног комплекса објављена је у јуну 1922. године, коју су покренули тадашњи начелник Службе војне музике Никола Стевановић, као и изасланик одбране Чехословачке Републике у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Изградња је почела 1924. године, када је у знак сећања на стрељане Словаке и Чехе подигнут споменик исклесан од белог мермера, на чијем се врху налази бронзана фигура орла раширених крила.