Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводио је државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на стратишту у Јајинцима код Београдана, месту страдања у Другом светском рату.

 
Државној церемонији присуствовали су министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

"Пре 78 година, 18. априла 1941. године завршен је краткотрајни Априлски рат у ком је Kраљевина Југославија поражена, распарчана и подељена на окупационе зоне између земаља Тројног пакта. Том поделом, Србија је стављена под директном војном управом немачке окупационе војске. Уследила је зликовачка колаборација између представника Трећег рајха стационараних у старом Београду и усташких власти из Земуна и координирана сарадња логора Старо сајмиште и Бањица. Ова сарадња је почивала на веома пажљиво планираном и прецизно изведеном геноциду над српским, ромским и јеврејским становништвом на тлу некадашње Југославије", рекао је Ђорђевић.

Kако је рекао, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима свакодневно су, почев од 1942. године, озлоглашени есесовски официри, возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.

"До тада, престоница Србије је, као и данас, била један од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани и грађанке различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему. Морам додати да из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости.

То није у нашој политичкој традицији", истакао је Ђорђевић и додао да тај крвави посао који су обавили на тлу окупиране Србије, нацистички немачки окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог „коначног решења јеврејског питања“ на тлу Европе.

"Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како они кажу „слободна од Јевреја“, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности", рекао је министар.

У свом говору он је навео да су многи храбри грађани и грађанке Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног белог града да стави љагу за вечна времена, као место са кога је један народ систематски уништаван и, коначно, у потпуности истребљен.

"Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици, и убијаних у Јајинцима, говори не само о обиму холокауста који су Немци спровели на нашим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби, по цену сопственог живота, пружали нацистичкој окупацији. Нацистички окупатори, они који су себе на сваком кораку лажно представљали као „вишу расу“ прогласили су за мање вредно, беспотребно, бескорисно и штетно све што је у Србији било витално, здраво, добро, културно, просперитетно, јуначко и витешко. Тако данас са сигурношћу можемо рећи да је у Другом светском рату у Бањичком логогу сабрана, мучена и убијана тадашња елита српског народа, заједно са свим осталим београђанима који се нису уклапали у расну слику коју је, према плану својих надређених из Берлина, пројектовала Војна управа Вермахта у Србији", рекао је Зоран Ђорђевић.

Министар је навео и да је злочин који се одвијао у Београду и на другим местима некадашње Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу у усташкој НДХ, подстакао најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета, Равногорском покрету и Народно-ослободилачком покрету.

"Овај други, партизански покрет, сачињен такође углавном од Срба и Српкиња од преко 80 процената, нарастао је крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град ослобођен. Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући до капитулације Немачке 9. маја 1945. у војску која је окупила све патриотске снаге у земљи са својих 800.000 бораца. Данас, овде у Јајинцима, пред обележјем које нас подсећа на жртве нацистичког терора, присећамо се великог дела које су извели наши неустрашиви преци, који нису очајавали у тешком времену када се чинило да нема наде и излаза за наш народ.

Храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи монструозног нацистичког поробљивача", рекао је он.

Министар је додао да је потребно да како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се то чинило тешко, мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу, да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност и просперитет за много година, баш као што су то наши јуначки преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима.

"Борба која је пред нама јесте као што наш преседник Александар Вучић каже пре свега борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, борба за нова радна места, привредни раст и бољи живот и материјални положај свих грађана и грађанки. Наш стратешки циљ је пуноправно чланство у европској заједници народа и уверен сам да грађани Србије и те како поседују капацитет да остваре овај циљ.Али, исто тако, неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација тако и због нас самих, јер с времена на време заборављамо да је Европска унија настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом у мају 1945. године.

Жртве нацистичке идеологије толико су велике да је њихов број неупоредив и надмашује број жртава било ког другог система веровања у историји човечанства. О томе сведоче и београдске жртве нацистичке и усташке идеологије чијим се сенима данас клањамо", закључио је Ђорђевић.