Aa

Aa

Обележена 87. годишњица смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса

Обележена 87. годишњица смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса

Читај ми

Београд – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић предводио је државну церемонију поводом обележавања 87. годишњице смрти др Рудолфа Арчибалда Рајса, 08. августа 2016. године код споменика др Арчибалду Рајсу који се налази у Топчидерском парку.


Поред државног секретара венце су положили заменица амбасадора Швајцарске конфедерације у Београду, представник Криминалистичко–полицијске академије, представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, Градске општине Чукарица као и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Многобројни присутни грађани су својим присуством увеличали церемонију полагања венаца и одавања почасти једном од највећих истраживача страдања српских цивила у Првом свеетском рату.

Организатор церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је у даншњем Хаузаху, Баден 8. јула 1875. године, преминуо у Београду 8. августа 1929. године. Био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.

На позив српске Владе др Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Написао је многе књиге и радове поводом тога.
Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији. Са српском војском прешао је у Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године.
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни је писало:
„ Овде у овој урни на врху Кајмакчалана, Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса ком' нек је слава“.