Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом 76. годишњице од Битке на Козари,  коју заједнички обележавају Влада Републике Српске и Влада Републике Србије, положио је венац и одао почаст херојима у Националном парку  „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској.

Церемонију је предводио председник Републике Српске Милорад Додик, а венце су, поред председника Додика и министра Ђорђевића положили и делегација Владе Српске на челу са потпредседником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Председништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог светског рата из Српске и Србије.

Након полагања венаца, министар Ђорђевић одржао је говор који преносимо у целости:

„Имам част да као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије присуствујем 76. годишњици Битке на Козари коју данас заједнички обележавамо са нашим домаћинима, Владом Републике Српске.

Браћо и сестре,

Много је организованих злочина и геноцида спроведено у историји човечанства. Толико много да их је тешко и побројати. Такође је непрегледан и списак народа који су истребљени са лица земље. Варвари су одувек чинили злочине, надирали у хордама, и према пораженим народима се односили на дивљачки и суров начин. Варварски злочини догађали су се често у историји и на различитим тачкама планете. Све до половине прошлог века и почетка Другог светског рата. Тада се догодило нешто до тада незамисливо. Тада су, по први пут у историји човечанства, злочине и дивљаштва чинили они који су били поносни на своју хиљадугодишњу културу, они из чијих редова су потекли неки од највећих умова 19. века. Показало се да је дивљаштво цивилизованих народа монструозније од било каквог варварства.

Погледајте предео око себе. На овим стратиштима, заједно са 3.000 храбрих војника Другог крајишког партизанског одреда, и уз 60.000 српских цивила, стараца, жена и деце, стрељано је и разнето. Преклано је и тада у јаму бачено све оно што су немачки и хрватски народ постигли на научном и уметничком плану до Другог светског рата. Попут спаљених српских села и градова Босанске Крајине, у прах и пепео претворене су све књиге и мисли Фридриха Шилера и Марина Држића. Монументални Мештровићеви кипови распали су се у парампарчад када су овим вијугавим планинским путевима протрчала босонога српска деца из поткозарја, а заглушујућу Вагнерову музику надвисио је хук козарачких шума на летњем поветарцу. У суочавању са сведочанством  дивљачких злочина које су починили људи којима је зацарило исконско зло, људски ум одбија да проналази узрочно-последичне везе, језик не проналази речи, а сам дах људима застаје више него пред било којим светским чудом.

Ми не смемо презрети образовање. Напротив. Једино образован човек може бити цивилизован у правом смислу те речи. Али такође морамо бити свесни да са великим знањем долази и већа одговорност.

Ово пре свега желим да поручим овде присутним студентима Криминалистичко-полицијске и Војне академије из Београда. Учите и напредујте. Ваш задатак је да браните српски народ – и зато дајте све од себе да га одбраните ако буде угрожен. Али пре свега имајте на уму добро име своје отаџбине, њену славну и часну историју, и све оне који су је вековима градили.

У лето 1942. године Коста Нађ и партизани Другог крајишког одреда храбро су се супротставили надмоћном нацистичком непријатељу, усташкој ками и геноциду над српским становништвом. Изгубили су Битку на Козари. Али је непријатељ на крају ипак побеђен, због тога што је временом читав свет почео да устаје против нацизма, и зато што не постоји угаони камен на коме се зло може трајно одржати.

Комеморацијом жртвама Битке на Козари и усташког геноцида над српским народом ми наносимо нов пораз фашизму. Иако неки то не би волели, ми ћемо их сваке године изнова поражавати, док год је света и века и српског имена.

Браћо и сестре,

Ми смо данас положили венце и запали свеће за душе наших невино страдалих предака. Они који данас полажу венце на гробове зликоваца такође сведоче о томе чији су потомци. Ми Срби смо увек били на правој страни, неки данас треба да размисле на чијој су страни. Борба између добра и зла била је део наше прошлости, понављаће се из године у годину и у будућности али добро ће увек победити.

А Козара, Козара никада неће бити покорена.

Смрт фашизму!

Живела Српска, живела Србија!„