Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, а венац је положио и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић.

Министар Вулин је истакао да из цермоније попут данашње извлачимо поуке за будућност, поручујући да смо поносни на држање нашег народа током Другог светског рата и свих наших ратова.

"Поносни смо на држање хероја који су увек знали да је слобода вреднија и од живота", поручио је Вулин након полагања венца и додао да српски народ није никада изабрао погрешну страну, нити угрозио ничију другу слободу, али је увек био спреман да брани своју.

Он је истакао да је 75 година, колико је прошло од великог злочина, премало времена да бисмо га заборавили.

"Зато обележавамо данашњи дан и обелезавамо сваки злочин. И зато нећемо дозволити да ниједан злочин учињен нашем народу заборави, релативизује и гурне у страну", истакао је Вулин.

Он је подвукао да ће Србија увек бити против ревизије историје и никад неће дозволити да се историја мења онако како одговара "овом или оном политичару, овој или оној идеологији".

Србија ће, додао је, поштовати историју онаква каква је била и учити из ње, али ће тражити и од осталих да поштују историју каква она била и да и они уче из ње, јер, како је рекао, Србија не може да дозволи да се измешају улоге ослободилаца са онима који су бли окупатори или су са окупатором сарађивали.

"Овде су пре 75 година злочин почини представници окупационе нацистичке силе, али и представници квислиншких снага нису им ни на који начин нису сметали, напротив. Зато овакве ствари не смеју да се забораве, а родољуби и јунаци не смеју чак ни у сећању, слуцајно да се измешају са онима који су мирно стајали и посматрали како читав један народ нестаје", поручио је Вулин.

Период Другог светског рата био је неретко обележен масовним злочинима над цивилним становништвом.

У низу трагичних догађаја који су се одиграли у тада окупираној Србији, по својим ефектима посебно се издваја злочин почињен на београдском тргу Теразије 17. августа 1941. године.

Тога дана немачке окупационе власти обесиле су на стубове јавне расвете петорицу Београђана оптужених за припадност Покрету отпора.

У спомен на трагично страдале суграђане, град Београд је на Теразијама, код Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима, дело академског вајара Николе Јанковића.

У непосредној близини споменика је постављена спомен-плоча са епитафом:

Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године: Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику.