Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти на брду Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен - костурнице где су сахрањени посмртни остаци 6.000 српских ратника палих у Брегалничкој бици.  

Венце су положили и одали почаст Њ.Е. амбасадорка Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, изасланик Одбране Војске Републике Србије потпуковник Вујица Вукобратов, Иван Стоилковић српски посланик у Собрању Северне Македоније, градоначелник Штипа Иван Јорданов, представници града Врања и Бујановца, представници Војног синдиката Србије, удружења из Врања и Бујановца, као и удружења и организација Срба у Републици Северној Македонији.

Венци су положени и одата је почаст и у Спомен капели у месту Доње Карасларе, код Велеса, посвећеној Светом Стефану Дечанском, у чијој су крипти похрањене кости војника погинулих током балканских и Првог светског рата.

Од 2015. године обележавање Брегалничке битке је саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Битка на Брегалници водила се у времену од 30. јуна до 9. јула  1913. године.

У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), свега око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране; са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца.

Српски план за битку заснивао се на ратном плану, који је предвиђао стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и по одбијању овога, прелаз у наступање треће српске армије у вези са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска је донекле била на опрезу, ипак се није знало време бугарског напада и битка је била изненадна за њу.

Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.