Делегацијa Владе Републике Србије, коју је предводио државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, традиционално је учествовала у савезничким комеморативним свечаностима у Републици Грчкој, полагањем венаца  и одавањем  почасти  на савезничком ратном меморијалу у Поликастру, а поводом обележавања 102. годишњице пробоја Солунског фронта у организацији Општине Поликастро, и надлежних  институција Грчке владе.

На Споменик силама савезницама у Великом рату венце су положили представници Републике Италије , Републике Француске, Руске Федерације, Уједињеног Краљевства Велике Британије, Републике Србије. Републике Грчке и Републике Српске.

Државна делегација положила је венац и на споменик  Николи Пашићу, председнику српске владе за време Великог рата.  Поред делегације Владе Републике Србије, коју су чинили државни секретари Ненад Нерић и Зоран Антић и в.д. конзула Републике Србије у Атини Драгана Глишић, венце  на Поликастру положила је и делегација министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио пуковник Душко Шљиванчанин, са војним изаслаником Републике Србије у Атини пуковником Драганом Петковићем. Савезничкој церемонији присуствовала је  и венце положила и. делегација Министарства за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске.

Пробој Солунског фронта представља један од најтежих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Било је то доба великог страдања цивилног становништва и српских војника који су месецима истрајавали у борбама које су за циљ имале пораз непријатеља на Солунском фронту. 

Борбе на Солунском фронту уткане су у колективну свест као раздобље безмало античке трагичности, несебичног јунаштва и истинске хуманости. Чувајући дубоко у себи лучу слободе и националног поноса, непоражена српска Војска и део избеглог цивилног становништва нашао је уточиште у пријатељској грчкој земљи. Постојбина јунака код Маратона и Термопила отворила је широм своје срце и пригрлила нововековне јунаке који су, ношени истим идеалима као и њихови антички узори, били светао пример херојства и слободe.

По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. За место је одређен плато на коме се налазило гробље Главне војне пољске болнице српске војске.

Припреме за овај подухват почеле су 1926. године, када Саво Михаиловић бива постављен на чело групе која је добила задатак да прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих по широком простору на ком су се водиле борбе на Солунском фронту. 

Идејно решење изгледа српског војничког гробља добијено је исте године на конкурсу, а дело је архитекте Александра Васића чију је идеју разрадио Николај Краснов. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Југославије, где је претходно и обрађен. 

Завршни радови отпочели су 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула, једног од 1300 каплара. Приведени су крају крајем 1936. године, да би 11. новембра 1936, на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.