„Међународни дан старијих особа, због епидемије корона вируса, за разлику од ранијих година, данас обележавамо без њиховог присуства, али то нас није спречило да пронађемо адекватан начин да нашим најстаријима пошаљемо јасну поруку да бринемо о њима и њиховом здрављу и да смо на овај дан са њима у мислима“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на конференцији за медије.

 

Према речима министра свако од нас лично треба да учини мали напор како бисмо сви заједно допринели обезбеђивању бољих услова живота наших најстаријих грађана. Како је рекао, појединац лепом речју и знаком пажње може много да им улепша живот, док ће држава, водећи се политиком председника Александра Вучића, својим механизмима наставити да унапређује њихов положај кроз законодавне оквире и различите видове помоћи.  

 

„Старије особе су наши родитељи, баке, деке, учитељице, комшије и сви они су за нас урадили много тога, а сада је на нама да им узвратимо тако што ћемо о њима бринути и уложити максималне напоре да им обезбедимо достојанствено старење“, рекао је министар. 

 

Праћење политика везаних за старење на нивоу Владе РС обавља Савет за питања старости и старења, коме Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа стручну и административно техничку подршку. 

 

„Држава је протеклих година уложила и знатан напор како на подизању стандарда установа за смештај корисника (изградње, реновирања, адаптације и сл.), тако и на улагању у обуку кадрова и промени свести и ставова о заштити старијих особа. У циљу унапређења услова живота корисника издвојена су и значајна финансијска средства у правцу инвестиционих улагања у установе“, истакао је министар. 

 

Према његовим речима, Министарство у оквиру Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту спроводи активности на три нивоа ради побољшања услова живота старијих особа: 

 

   - подршка локалним самоуправама за успостављање и одрживост услуга социјалне заштите на локалном нивоу и развој услуга намењених старијима; 

  - побољшање услова живота и третмана корисника на институционалном смештају у установама социјалне заштите; 

   - развој и унапређење професионалних ресурса 

 

Како је навео, у Министарству се тренутно ради на припреми Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници као и Стратегије социјалне заштите, обе за период до 2025.год., које ће свакако једним делом бити посвећене и популацији старијих лица и могућностима унапређења квалитета живота старијих и њиховој социјалној укључености.  

 

Ове године преко механизма наменских трансфера Министарство је издвојило значајан износ средстава за развој услуга међу којима су и услуге намењене управо старијима. Средства се трансферишу пре свега оним локалним самоуправама које су испод републичког нивоа развијености и нису у стању да обезбеде из локалних буџета средства за развој услуга. 

 

„Сматрамо да је потребно развијати активан концепт социјалне политике намењен старијим људима који има за циљ: да омогући старијима да очувају своје способности и квалитет живота у кућним условима, да подиже ниво њихове социјалне сигурности, да омогући растерећење њиховим породицама, да проширује врсте услуга у контексту интегрисане бриге о старима, да омогући коришћење програма услуга свим старијим особама под једнаким условима, да негује концепт активног старења и омогући учешће остарелих кроз развој самопомоћи и солидарности и да обезбеди приступ програмима за старије људе у свим подручјима”, истакао је Ђорђевић. 

 

Он је навео да се континуирано спроводе активности на унапређењу друштвеног стандарда пензионера и за те намене сваке године се издвајају средства у висини од 0,10% планираних изворних прихода. Како каже, захваљујући бољој наплати изворних прихода Фонда, сваке године се издваја све више средстава, која у 2020. години износе 513,66 милиона динара. Тим средствима обезбедиће се бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа (сваке године око 1.500 пензионера више користи опоравак).

 

Од 2016. године редовно се исплаћују једнократне помоћи свим пензионерима, и за пет година по том основу исплаћено је пензионерима 38,3 милијарде динара.

Новчани износ као увећање уз пензију у износу до 5% исплаћује се за 1,3 милиона пензионера са пензијама до 35.840,11 динара, у складу са Уредбом Владе Републике Србије.

Са представницима фондова и завода Немачке, Аустрије, Хрватске, Мађарске, Федерације БИХ, Републике Српске и Северне Македоније Фонд ПИО редовно организује међународне саветодавне дане, на којима сваке године правну помоћ добија око 1000 странака које имају стаж у две државе, а живе у Србији.

 

Фонд ПИО је омогућио да лица са оштећеним видом добију решење и остала акта из пензијског и инвалидског осигурања штампана и на Брајевом писму, што је посебна погодност за око 800-900 лица оштећеног вида, слепих или слабовидих, колико их годишње поднесе захтев Фонду остваривање права на негу и помоћ другог лица, за телесно оштећење, инвалидску или старосну пензију. 

 

Ради се на томе да сви објекти буду прилагођени и доступни старијим особама. Поред Брајеве писаће машине, репродуктора и говорног софтвера за српски језик, међу специјална помагала која се обезбеђују из средстава Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање уврштено је још једно помагало – дејзи плејер.

 

Фонд ПИО израђује и персонализоване Пензионерске картице за све пензионере.
У циљу организовања активности међугенерацијске сарадње и солидарности, Фонд ПИО је спровео пројекат, реализован у 2020. години, чији је циљ био да испита карактеристике и садржај међугенерацијске солидарности, њено подстицање и унапређење.

 

„Нажалост, у друштву можемо видети и примере дискриминације засноване на старосном добу. Како бисмо то спречили донели смо Закон о забрани дискриминације којим је забрањена свака дискриминација. Поред тога морамо подизати свест грађана о значају учешћа најстаријих у друштву и обавезе нас млађих да о њима увек бринемо, а посебно у овом тренутку, када је епидемија корона вируса утицала вишеструко на најстарије који припадају најризичнијој категорији“, рекао је Ђорђевић. 

 

У претходне три године ресор на чијем је челу Ђорђевић, организовао је Сајам за треће доба, Сајам Једнаки, конференцију „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обележени су јубиларни рођендани корисника домова за старе, финансијски је подржао пројекат „Град пријатељ старих“ и представило публикацију „Град прилагођен старијим особама – Путоказ за активно старење у Граду Београду што је само део активности које се свакодневно спроводе ради пружања подршке најстаријим грађанима.

 

„Поред свега овога, лично сматрам да њима највише значи када дођемо да се дружимо са њима, када прослављамо нове године заједно, као што смо то радили и претходних и када их питамо како су, јер лепа реч има велику вредност, а они то знају да цене“, закључио је Ђорђевић.