Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, државну церемонију у знак сећања на масакр над цивилним становништвом - 21. октобар 1941. године у Крагујевцу.

Венци су положени и одата је почаст на Споменик стрељаним ђацима и професорима у оквиру „Спомен-парка Крагујевачки октобар“.

 
Поред министра венце су положили и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, директорка Прве крагујевачке гимназије, представници дипломатског кора у Републици Србији и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.

По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.